Низом ий номидаги тош кент давлат педагог ика


Ж а м и я г х а к и д а к а р а ш л а р



Download 9,08 Mb.
Pdf ko'rish
bet85/107
Sana07.03.2022
Hajmi9,08 Mb.
#485362
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   107
Bog'liq
Фалсафанинг умумназарий масалалари copy

Ж а м и я г х а к и д а к а р а ш л а р
223


бирларидан 
тиллари, 
урф-одатлари 
ва 
бошка 
хусусиятлари 
билан 
фаркланадилар.
Форобий жамиятларни фозил ва жохилларга ажратади. Фозил шахдр, 
яъни давлат юксак ахлокли ва маърифатли кишилар томонидан бошкарилган, у 
шахар 
ахолисининг 
узаро 
кум аклашу вига, 
бир-бирига 
ёрдам 
беришга 
асосланган. Одамларга нисбатан уларни бирлашириб турувчи ибтидо 
инсонийликдир. Шу туфайли одамлар одамзод туркумига оид булгани учун 
хам узаро тинчликда яшамоклари лозим.53
Абу 
Али 
Ион 
Сино 
жамиятнинг 
пайдо 
булиши 
кишиларнинг 
бирдамликка булган табиий эхтиёжидан келиб чикканлигини курсатган. У 
“И шорат ва танбихот” асарида “инсон уз шахсий талаблари жихатидан 
бошкалардан ажралган холда яшай олмайди, чунки у инсониятнинг бошка 
вакиллари билан муносабатдагина булибгина, уз эхтиёжларини кондириши 
мумкин” деб хисоблайди54. У инсонларнинг жамиятдаги урнига кура 3 гурухга 
булади:
— а) давлат идораларида хизмат килувчи ва жамиятни бошкариш иши 
билан шугулланувчилар;
— б) хом- ашё ва зарурий машгулогларни ишлаб чикарувчилар;
— в) давлатни куриклаш, уни турли ташки хужумлардан сакдашни 
таъминлайдиган харбийлар.
Абу Райхон Беруний жамиятни идора килиш ва бошкаришнинг мохияти 
азият чекканларнинг хукукларини химоя килиш, бировларнинг тинчлиги 
йулида уз тинчлигини йукотишдан иборат, деб билган55. У биринчи булиб 
жамиятнинг, 
инсоният 
цивилизациясининг 
пайдо 
булишида 
географик 
мухитнинг урнини асослашга интилган.
Алишер Навоий уз асарларида “идеал жамият” киёфасини чизган, Амир 
Темурнинг “Темур тузуклари”да жамият, унинг иктисодий, ижтимоий-сиёсий 
хаёти, жамият хаётини ташкил этиш, бошкариш коидалари тутрисида кимматли 
маълумотлар берилган. Амир Темурнинг “Темур тузуклари” да жамият, унинг 
иктисодий, сиёсий, маданий хаётини ташкил этишнинг конун-коидалари, уни 
бошкариш тутрисида кимматли маълумотлар берилган.
Ж амиятга илмий-фалсафий ёндошувда XIX асрда шаклланган гоялар 
алохида урин тутади. XIX асрнинг урталарида жамият, 
унинг мохияти, 
тараккиёт истикболларини урганиш хаётий зарурат даражасига кутарилди.

Download 9,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   107




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish