4.
XX аср
ф алсаф асида фанга турлича, баъзан бир-бирини инкор этувчи
м уносабатлар уз иф одасини топган. Суиентизм ва анзисуиезм фалсафий
таълим отлари бунга мисол була олади.
5.
XX аср ф алсаф асид а ю корида кайд килинган анъанавий масалалар
билан бир каторда хозирги давр тараккиётидан келиб чиккан бир катор янги
м уаммолар хам уз иф одасини топган.
Буни
биз
психоанализ
(рухий
тахлил)
фалсафасидан яккол куриш им из мумкин.
П сихоанализ таълим оти психоаналитика фалсафаси ёки фрейдизм, деб
номланади. Бу йуналиш
асосчиси олим рухш унос, невропотолог, психиатр
Зигмунд Ф рейд хисобланади. Унинг карашлари “Туш лар таъбири”, “Мен ва
у”, “Тотем ва табу” каби асарларида акс этган. Бу таълимот яратилганига
кадар Тарбий Европа ф алсафасида онг, билиш, рационалстик асосда талкин
килинган эди. Ф рейд инсоннинг билиш да
психиканинг урии масаласини
кутариб чикди.
З.Ф рейднинг фикрича,- хар бир кишида онг ва онгсизлик томонлари
мавжуд. О нг остида катта микдорда илгаридан сакланиб келаётган ички
кечинмалар, изтироблар унинг таш ки онг фаолияти ва харакатларини
белгилайди.
О дамларнинг болалик даврига хос булган изтироблари, кечинмалари
онг томонидан "эсдан чикариб". онгсизлик диёрига караб сикиб юборилган.
Хар бир киши узида катта микдорда куркув,
илохий кучлар га ишонч
хиссиётларини саклаб юради. Бу хол киш иларни кийнаб, хар хил асаб
касалликларнинг келиб чикиш ига сабаб булади.
3.Ф рейд инсон онги учта даражадан таркиб топган, - дейди. 1. Мендан
юкори. У нга одоб-ахлок коидалари,
ахлокий назорат, ота-оналар томонидан
ман этилган нарсалар киради. 2. Онг - Мен. 3. Онгсизлик - У. Бунга онг
томонидан сикиб ч и ка р и л га н и зти роб лар, ж и н си й , агрессия инстинктлари
кабилар киради. М азкур инстинктлар инсонларга
илгариги хайвоний ва
ибтидоий хаётдан мерос булиб утган.
О нгга (М енга) доимий равиш да, бир томондан, М ендан юкори
томонидан ман килинган коидалар, иккинчи томондан,
онг остидаги онгсизлик
— У инстинктлари таъсир курсатиб ту ради.
Н ормал киш илар мазкур холатдан узидаги онгсизликни санъат, фан,
ижтимоий фаолиятга сафарбар этиш оркали чикишга муяссар буладилар.
Шунинг учун хам буюк санъат асарлари, илмий кашфиётлар, одатда
онгсизлик инстинктларининг таъсири остида ю зага келади.
Х озирги зам о н ф ал са ф ас и
т а ъ л и м о т л а р и . П си х о ан ал и з
251
3.Ф рейд таълим отини унинг ш огирди Карл Густав Юнг (1875-1961)
янада
ривожлантирди,
мазмунан
бойитди.
К.Ю нг
кишиларда
шахсий
онгсизликдан ташкари коллектив, "уруг" онгсизлик мавжуд, деган гояни
ил гари сурди.
Олимнинг фикрича, коллектив онгсизлик, аж додларимиз табиат багрида
яш аган даврда мужассамлашган ва авлоддан
- авлодга мерос булиб утиб
келаётган кечинмаларни, изтиробларни ташкил этади. Инсон онги хам шахсий,
хам коллекгив кечинмалар, изтироблар таъсири остида ривожланади. Мазкур
кечинмалар, одатда, ухлаган вактда туш куриш жараёнида яккол намоён
булади.
Эрих
Фромм
(1900-1980)
3.Фрейд
таълимотини
ижтимоий
муносабатларни урганишга татбик этиб, бир
катор янги фикрларни илгари
суради.
3.Фрейд, К.Юнг, Э.Фром психоанализ таълимотининг асосий гояларини
караб чикдилар ва ривожлантирдилар. Шунинг учун хам бу таълимот
неофрейдизм номини олди.
Do'stlaringiz bilan baham: