Nazariy savollar. Bir qancha jinoyat sodir etish va uning ahamiyatini muhokama eting



Download 0,55 Mb.
bet31/80
Sana30.04.2022
Hajmi0,55 Mb.
#595842
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   80
Bog'liq
2 5420537482498282913

САВОЛЛАРИ 37.
Бир нечта жиноят содир этганлик учун ҳамда бир нечта ҳукм юзасидан ахлоқ тузатиш тарзидаги жазони тайинлаш тартиби қандай фарқли белгиларга эга.
ЖАВОБ:
Бир неча жиноят содир этганлик учун жазо тайинлаш (ЖК 59- моддаси) бир қанча жиноятлар содир этишнинг - жиноятлар мажмуи кўринишига таалуқлидир.
Жиноят қонунида кўзда тутилган, жиноятлар мажмуи бўйича жазо тайинлаш қоидалари қўйидаги ҳолларда қўлланилади:
- қилмиш жиноят қонунининг турли моддалари билан квалификация қилинганда;
- қилмиш ЖК Махсус қисми битта моддасининг бир неча қисмлари билан билан квалификация қилинганда, башарти ушбу қисмлар турли жиноятлар учун жавобгарликни назарда тутса;
- шахс бир неча қилмишни содир этган бўлиб, улардан бири тугалланган жиноят тариқасида, бошқалари эса жиноятга тайёргарлик, суиқасд ёки иштирокчиликда содир қилинганда;
- иш бўйича ҳукм чиқарилгандан кейин мақкумнинг биринчи иш бўйича чиқарилган ҳукмгача яна бошқа жиноятда айбдорлиги аниқланганда;
- иш бўйича шахсга айблов ҳукми эълон қилиниб, ушбу ҳукм қонуний кучга кирмасдан шахснинг бошқа бир жиноятни содир қилганда.
Жиноятлар мажмуи бўйича жазо тайинлаш деб - суд ЖКнинг 54 -моддасида назарда тутилган қоидаларга мувофиқ ҳар қайси жиноят учун алоҳида жазо тайинлабсўнгра тайинланган енгилроқ жазони оғирроғи билан қоплаш ёхуд тайинланган жазоларни тўла ёки қисман қўшиш йўли билан узил–кесил жазо тайинлашига  айтилади.
Яъни суд содир қилинган барча жиноятларнинг ҳар бири учун алоҳида жазо тайинлайди сўнгра ушбу жазо турларини тўла ёки қисман қўшиб (ЖК 61-моддаси қоидаларига кўра) ёхуд енгилроқ жазо турини оғирроғи билан қоплаб узил-кесил битта жазо турини тайинлайди.


Бир неча жиноят содир этганлик учун жазо тайинлаш.
Жиноятлар мажмуини ташкил қилувчи жиноятлар учун ахлоқ тузатиш ишлари ёки хизмат бўйича чеклаш жазолари тайинланган бўлса.
- ушбу жазо турларининг фақат муддатлари қўшилади;
- айбдорнинг иш ҳақидан ёки пул таъминотидан ушлаб қолишнинг ҳар-хил миқдори белгилаган ҳолларда, ушбу жазо турларининг фақат муддатлари қўшилади;
- айбдорнинг иш ҳақидан ёки пул таъминотидан ушлаб қолиш эса, ҳар-бир жиноят учун алоҳида ижро этилади.

Download 0,55 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   80




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish