Nazariy fizika kursi


P d V .  (9  13) Ikkinchi  tom ondan  elektr  dipol  m om entining  ta ’rifiga  binoan d= J  rpbdV



Download 9,24 Mb.
Pdf ko'rish
bet132/280
Sana02.01.2022
Hajmi9,24 Mb.
#311944
1   ...   128   129   130   131   132   133   134   135   ...   280
Bog'liq
Abdumalikov A.Elektrodinamika

P d V . 
(9  13)
Ikkinchi  tom ondan  elektr  dipol  m om entining  ta ’rifiga  binoan
d= J  rpbdV.
 
( 9 Ы )
lism ga  tashqaridan  zaryad  kiritilinagan  ekan.  u  elektron eytralligich a 
qoladi.  y a ’ni
J  
Pb d V
  =   0 . 
(9.15)
Bu  integral  munosabat  istalgan  shakldagi  jism   ushun  o ;rinli  b o ia d i.
D ip ol  m om entini  aniqlovchi  (9.13)  va  (9.14)  ifodalarni  taqqoslab, 
Г
  =  
rpi,
 b ogia n ish n i topam iz.  Bu ifodadan t o ‘g ‘ridan t o ‘g ‘ri foydalanib
14

ni  topolin aym iz.  B o g la n g a n   zaryadlar  zichligini  qutblanish  vektori- 
iim g  divergansiyasi  ko‘rinishida  yozish  mumkin  deb  faraz  qilam iz:
pb  =   —
 d iv  
P
 
(9.16)
Bn  ifodani  (9.15)  qo'yam iz  va  Ostrogadskiy-G auss  form ulasiga  asosan 
hajm   b o ‘yicha  integraldan  y op iq   sirt  b o ‘yicha  integralga  o ‘tam iz:
J  Pb dV   =   -  
J
 
d iv 
P d V   =   j  P dS.
 
(9.17)
Bu yerda integallash sirti jism ni  o ‘rab olgan ix tiy o riy  y op iq  sirt  b o lg a n - 
ligi  uchun  uni  jism dan  tashqarida  tanlanadi.  Jismdan  tashari  nuqta- 
larda 
P
 =   0,  demak,  integral  ham   nolga  teng  bo'ladi.  Bu  n a tija   (9.15) 
shartni tasdiqlaydi sh\i bilan birga  b o g la n g a n  zaryadlar zichligini  (9.16) 
ko‘rinishda  tanlash  m um kinligini  ko:rsatadi.  Endi  (9.14)  ni  quyidagi 
ko‘rinishda  yozish  mumkin  bo  iadi:
-  
J  
r d i v P d V .
 
(9.18)
Jism ning  qutblanishi  bir  tekis  b o lm a y d i.  Buni  ko‘rsatish  uchun  teskari 
faraz  qilam iz,  y a ’ni  qutblanish  bir jin sli  b o ls in   deb qaraym iz.  Bu  holda 
d iv  
P
 =   0 b o ia d i.  Bunga ko‘ra va  (9.16)  ga asosan b o g la n g a n  zaryadlar 
zichligi  jism   hajm ining  ham m a  nu qtalarida  aynan  nolga  ten g  va  jism
13  - E lektrodinam ika
193


qutblanm agan  b o ‘lib  chiqadi.  Bunday  bo'lishi  mumkin  emas,  chunki 
tashqi  elektr  m aydonga  kiritilgan jism   elektr  m om entiga  ega  b o 'la d i  va 
u  albatta  qutblangan  bo'ladi.  Bu  m ulohazalardan jism ning  qutblanishi 
bir jinsli  bo'lishi  mumkin  em asligi  kelib  chiqadi.
Endi  boshidan jism  
p
 ziclilik  bilan zaryadlangan  deb  zaryad zichlig­
ining o'rtacha qiym atin i  aniqlaym iz.  Tashqi m aydon kuchsiz  bo'lgan ligi 
uchun  bog'langan  zaryadlar  erkin  zaryadga  aylana  olm aydi.  Shuning 
uchun  to 'liq   zaryad  zichligiga  erkin  va  bog'langan  zaryadlar  m ustaqil 
ravishda  kiradi,  y a ’ni
T o k   zichligining  o'rtacha  qiym atin i  m uhitning  xossalari  to'g'risi- 
dagi  um um iy  tasavvurlardan  kelib  cliiqib  aniqlaym iz.  Bunda  quyidagi 
uchta  farazni  asos  qilib  olamiz:
1. 
Tashqi  m aydonga  kiritilgan  jism   hajm idagi  o'rtacha  m aydon 
atom   ichidagi  m aydondan  kichik  bo'lishi  kerak. 
Bu  faraz,  m aydon 
uchun  yozilgan  tenglam alarning  chiziqli  bo'lishini  va  m uhitning  elektr, 
m agnit  va  boshqa  xossalari  tashqi  m aydonga  b o g 'liq   bo'lm asligini  t a ’- 
m inlaydi.
2.  M u h it  bir  jinsli  bo'lishi  kerak.  Bu  faraz  ko'rilayotgan  hajm da 
muhit  xossalarini  aniqlovchi  kattaliklar  birday  bo'lishini  ta ’m inlaydi.
3.  M u h it  izotrop   bo'lishi  kerak.  Bu  hoi  m uhitning xossalarini  aniq­
lovchi  kattaliklar  skalyar  bo'lishiga  ishora  qiladi.
Bu  shartlardan  chetlashish  qanday  oqib a tla rga   olib  kelishini  keyin- 
roq  ko'rib  chiqam iz.  H ozir  esa  shu  farazlar  o'rin li  deb  tok  zichligining 
o'rtacha  qiym atin i  aniqlaym iz.
T ok   zichligining  o'rtacha  qiym ati  umuman  olganda  tashqi  elektr 
va  m agnit  m aydon  kuchlanganliklariga,  ularning  vaqt  va  koordinata 
bo'yich a   hosilalariga b o g 'liq   bo'lishi  mumkin,  y a ’ni
в  ~   P
 +  
Pb,
J  
~gdV
  =  
J  
pdV
 +  
J  
pijdV
 
=  
J  
pdV  =   e.
(9.19)
(9.20)
Bu  yerda 
e
 jism larning  to 'liq   zaryadi.

Download 9,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   128   129   130   131   132   133   134   135   ...   280




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish