Навоий давлат кончилик институти корхона жиҳозлари



Download 2,58 Mb.
bet84/87
Sana02.06.2023
Hajmi2,58 Mb.
#947904
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   87
Bog'liq
Корхона жихозлари2

Жиҳозларни ҳисоблари


  • Жихозларнинг хисоблари икки хил булади: технологик ва механик. Технологик жихозларни бажаришдан максад ускуналарнинг асосий ўлчамларини (диаметри, баландлиги, иссиклик алмашиниши, модда алмашиниши, фильтрлаш юзалари ва бошкалар) аникланишдан иборат. Бу хисобларни бажариш учун дастлаь адабиётлар ва маълумотлардан ишланадиган моддаларнинг физик-кимёвий хоссалари топилади, моддий ва иссиқлик баланслари тузилади. Шундан кейин ускунанинг асосий ўлчамларини топиш учун конструктив хисоблар бажарилади. Максади ускуниниг гидравлик каршилигини аниклаш булган гидравлик хисоб хам техналогик хисоблар таркибига киради. Бундан ташкари керакли холларда ускуни иссиклик изоляциясининг калинлиги ҳам ҳисобланади.
    Механик хисоблар ускуналарни мустахкамликка хисоблаш ҳам деб юритилади ва уларнинг максади жихозларнинг мустахкамлигини таъминловчи асосий ўлчамлари: ён девори, таги, қопқоғининг қалинлиги ва бошқаларни аниқлашдан иборат.
    Технологик ҳисобларни бажариш усули жиҳозларнинг турига боғлик ҳолда турлича булади. Шунинг учун бу жихозларга хар бир ускуна урганиладиган бобларда тухталди. Лекин барча ускуналарнинг асосий элементлари (девори, таги, копқоғи, ички элементлари ва бошқалар) бир хил бўлганлиги учун уларниг механик ҳисобларини бажаришни алохида кўриб чиқамиз.



      1. Механик хисоблар


    Кимё саноати жиҳозларини мустаҳкамликка ҳисоблаш усуллари жихоз деворининг қалинлигига боғлик бўлади. Ишлаб чиқаришда асосий ички босим билан юкланган юпқа деворли ускуналар қўлланилгани учун биз ана шундай жиҳозларнинг механик ҳисобларига тўхталамиз. Идишлар ва ускуналар деворининг қалинлиги ички диаметрининг 10% дан ошмаса улар юпқа деворли ҳисобланади. Бундай жиҳозлар одатда 10 Мпа дан ошмайдиган босимларда эксплутация қилинади.
    Механик ҳисоб формулаларида қўлланиладиган катталиклар ҳақида тўхталамиз.

    1. Ишчи босим ρ – жараённи амалга ошириш даврида ҳосил бўладиган максимал ички ортиқча ёки ташқи босим.

    2. Ҳисоб босими ρх қўйидаги формуладан топилади:


    Download 2,58 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   87




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish