Насуллоев Элбек 2-лаборатория иши


( - натижавий намуна узунлиги; - узулган жойдаги энг кичик диаметр)



Download 0,67 Mb.
bet5/7
Sana25.02.2022
Hajmi0,67 Mb.
#295636
1   2   3   4   5   6   7
Bog'liq
Labaratoriya ishi

( - натижавий намуна узунлиги; - узулган жойдаги энг кичик диаметр)

Расм 2. Чўзиш ва кучланиш диаграммалари : а – чўзиш диаграммаси;
б – чўзишда кучланишлар диаграммаси ва ҳақиқий кучланишлар диаграммаси

  • Чўзиш диаграммасида ординаталар ўқига нагрузка (Р) қийматлар, абсциссалар ўқига эса абсолют узайиш (Δl) қийматлари қўйилади.

Дастлаб, намунанинг узайиши нагрузкага пропорционал равишда боради, яъни намунанинг узайиши билан нагрузка орасидаги боғланиш тўғри чизиқ билан ифодаланади, бу пропорционаллик нагрузканинг Рр қийматигача-пропорционаллик чегарасига давом этади. Пропорционаллик чегарасигача Гук қонуни уз кучини сақлайди:
  
бу ерда  - чўзиш вақтидаги нормал кучланиш;
 - нисбий узайиш;
Е - пропорционаллик коэффициенти (эластиклик модули).
Юқоридаги муносабатдан эластиклик модулини топамиз:
= / = (l0) / Δl; Мн/м2 (10-1кг/мм2)

  • Намуна чўзилганда унинг узайиб, кундаланг кесим юзи кичраяди.

Металл ёки қотишманинг пластиклигини қуйидаги қўрсатгичлар белгилайди: абсолют узаиш, нисбий узайиш ва нисбий торайиш.
Намунанинг абсолют узайиши қуйидаги формуладан топилади:
Δl= l1-l0 , мм
Намунанинг нисбий узайиши қуйидаги формуладан топилади:
= (l1-l0)*100% / l0, %
бу ерда -намунанинг нисбий узайиши, % ҳисобида;
l1-намунанинг синашдан кейинги узунлиги;
l0-унинг синашдан олдинги узунлиги.
Бинобарин, % ҳисобида ифодаланган (l1-l0)/ l0 нисбат нисбий узайиш деб аталади. Намунанинг нисбий торайиши қуйидаги формуладан топилади:
Ψ =(F0-Fб)*100% / F0, %
бу ерда Ψ -намунанинг нисбий торайиши, % ҳисобида;
F0- намуна кундаланг кесимнинг синашдан олдинги юзи;
Fб- унинг (буйиннинг) синашдан кейинги юзи.
Демак, % ҳисобида ифодаланган (F0-Fб)/ F0 нисбат нисбий торайиш деб аталади.

  • Намунада қолдиқ деформация ҳосил бўла бошлаш пайтига тўғри келадиган кучланиш эластиклик чегараси деб аталади ва э билан белгиланади:

ээ  F0 ; Мн  м2 (10-1 кг мм2),
бу ерда Рэ -эластиклик чегарасига тўғри келган нагрузка, Мн ҳисобида;
F0 -намунанинг синашдан олдинги кўндаланг кесим юзи, мм2 ҳисобида.
Намунанинг узайиши билан кучланиш орасидаги пропорционалликнинг бузилиш пайтига тўғри келган кучланиш пропорционаллик чегараси деб аталади ва р билан белгиланади:
рр  F0; Мн  м2 (10-1 кг мм2),
Рр - пропорционаллик чегарасига тўғри келган нагрузка, Мн ҳисобида;
F0 - намунанинг синашдан олдинги кундаланг кесим юзи, м2 ҳисобида.
Чўзиш диаграммасида ординаталар ўқига нагрузка (Р) қийматлар, абсциссалар ўқига эса абсолют узайиш (Δl) қийматлари қўйилади.
Дастлаб, намунанинг узайиши нагрузкага пропорционал равишда боради, яъни намунанинг узайиши билан нагрузка орасидаги боғланиш тўғри чизиқ билан ифодаланади, бу пропорционаллик нагрузканинг Рр қийматигача-пропорционаллик чегарасига давом этади. Пропорционаллик чегарасигача Гук қонуни уз кучини сақлайди:
  
бу ерда  - чўзиш вақтидаги нормал кучланиш;
 - нисбий узайиш;
Е - пропорционаллик коэффициенти (эластиклик модули).
Юқоридаги муносабатдан эластиклик модулини топамиз:
= / = (l0) / Δl; Мн/м2 (10-1кг/мм2)
Бинобарин, нормал кучланишнинг эластик нисбий узайишга бўлган нисбатига сон жиҳатидан тенг катталик эластиклик модули деб аталади.
Диаграмманинг кучланишлар пропорционал ўзгарадиган қисми абсциссалар ўки билан  бурчак ҳосил қилганлигидан (расмга қаранг):

Download 0,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish