Нашрга тайёрлаган: Хадича Мисга Нашриёт


“Сурункали токсик гепатит”



Download 4,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet272/318
Sana28.04.2022
Hajmi4,69 Mb.
#588799
1   ...   268   269   270   271   272   273   274   275   ...   318
Bog'liq
Хақиқий тиббиёт

Сурункали токсик гепатит”
бўлимига қаранг) 
Бодомсимон безларнинг шишиши (Ангина)
Ангина умуман 3-15 ёшдаги болалар орасида кўп учрайди. 15-25 ёш 
орасидаги одамларда ангина анча оз бўлади. 25 ёшдан кейин эса жуда 
кам кузатилади. 
Бунинг маъноси шудир: табиий озуқалар билан озиқланмайдиган, 
аралаш ейдиган, тайёр овқат ва ичимликларни истеъмол қиладиган, 15 
ёшдан кичик бўлган болалар ангинага дучор бўлaлар. 
Чунки иммунитет тизими танага келган зарарларни дарҳол, энг қисқа 
йўл билан танадан узоқлаштириш учун бутун куч билан ҳаракат қилади. 
Бунга илк босқичда кучи етмаса, ҳимояланишнинг иккинчи босқичига 
ўтади. Бу босқичда бодомсимон безлар - иммунитет тизимининг кириш 
эшиклари - шишади ва қонни тозалайдилар.
Бу шаклда ичакларни, жигарни, ўпкаларни юракни ва бўғимларни 
ҳимоя қиладилар.
Аммо йиллар давомида ошқозон ва ичакларга келган зарарли 
озуқаларнинг сели, ҳар ангинада қўлланиладиган иситмани туширувчи 
дорилар ва антибиотиклар иммунитет тизимини заифлаштиради ва бо-
домсимон безлар ўз вазифасини бажара олмайдиган ҳолга келишади. 
Шу тарзда инсон катта бўлганида ангинага эмас, бошқа турдаги ка-
салликларга учрайди. 
Ангинадан сақланишнинг ягона чораси – дорилар ёрдамида ангина-


Ойдин Солиҳ «Ҳақиқий Тиббиёт»
353
га қарши курaшмасдан, ангинанинг нормал кечишига ва якунлашишига 
имкон беришдир. 
Кейин тайёр бўтқа, печенье, шоколад, чипс, сақич, тайёр мева сув-
лари, колали ичимликлар каби тайёр таом ва ичимликлардан, узоқ муд-
датли ва пастеризация қилинган сутлардан, маргаринлардан ва гидро-
генлаштирилган суюқ ёғлардан, аралаштириб ейишдан, туриб қолган 
(эски) ва иситилган овқатлардан тамоман воз кечиш керак.
Бодомсимон без шишa бошласа, болани 3 кун оч қолдириш керак. 
Бола жуда истаса, олма, лимон, грейфрут, олча ва янги сиқилган мева 
сувларини сув билан аралаштириб бериш мумкин. Бола қаршилик 
қилмаса, 3 кундан кейин ҳам унга овқат едирмасдан, мева ва мева сувла-
ри билан кифояланиш яхшидир. 
Эмизикли бола касалланса, уни 1-2 кун оч қолдириб, унга фақат ли-
мон ёки грейфрут сувини сув билан аралаштириб ёки асал сиропи бери-
лиши мумкин. Она ҳам ўзининг озиқланиш тартибини тузатса, боласи-
нинг ангина бўлиши учун ҳеч бир сабаб қолмайди.
Бодомсимон безларнинг шишиши билан биргаликда ҳарорaт ҳам 
кўтарилади. Бу ҳолатда ҳароратнинг 39-39,5 даражагача кўтарилиши за-
рурийдир. 
Ҳарорат бундан ошмаслиги учун юқорида кўрсатилган тарзда зайтун 
ёғи билан ҳуқна (клизма) қилинади; совуққа яқин илиқ сув билан юви-
лади, қуритилиб ётоғига ётқизилади. 
Бу ишловлардан кейин ҳарорат дарров 1,5-2 даража пасаяди. 
Ҳар сафар ҳарорат кўтарилганда, болани совуқ сув билан ювинти-
риш керак. Боланинг терисини тоза тутиш жуда муҳимдир, чунки тер 
билан кўп миқдорда заҳарли токсин моддалар ташқарига чиқади, улар-
ни теридан узоқлаштириш, тери тешикчаларининг тиқилиб қолишига 
йўл қўймаслик зарур. Бу муолажа натижасида бола 4-5 кун ичида яхши 
бўлади.
Болаларнинг бақиришлари ва йиғлашлари бодомсимон безларни 
массаж қилиб, қон ва энергия айланишини тезлаштиради, ангинанинг 
олдини олади ёки ундан тузалишни осонлаштиради.
Қўрқув
Чақалоқлар 40 кунлик бўлгунга қадар катталар кўра олмайдиган 
борлиқлар ва инсонларнинг ҳақиқий қиёфаларини кўра оладилар. 
Улар 2 ёшга тўлгунча ўзининг дунёга келганлигининг сабаби ва 
бошқа нарсаларнинг сабабини билишади. Шу сабабдан уларнинг ҳар 
бир ҳаракати алоҳида маънога эга. 
Нормал туғилган болалар - 7 ёшигача, “Цезар амалиёти” воситаси-
да туғилганлар, айниқса, онасининг иккинчи ва учинчи туғишида бу 
жарроҳлик ёрдамида туғилган болалар биз кўра олмайдиган борлиқларни 


354
Ҳомила, туғиш ва чақалоқ парвариши
умр бўйи кўриши мумкин ва улардан қўрқиб яшаши мумкин. 
Ота-оналар қўрқадиган болаларни ёлғиз қолдирмасликлари керак. Бола-
ларига “Ла илаҳа иллалоҳ” ҳамда “Ла ҳавла ва ла қуввата илла биллаҳ” ай-
тишни ўргатиш керак, Қуръони Каримни ўқишни ва қанчалик эрта, қанчалик 
кўп ёдлай олишса, шунчалик кўп сура ва дуоларни ёдлатиш зарур.

Download 4,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   268   269   270   271   272   273   274   275   ...   318




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish