Нашрга тайёрлаган: Хадича Мисга Нашриёт



Download 4,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet209/318
Sana28.04.2022
Hajmi4,69 Mb.
#588799
1   ...   205   206   207   208   209   210   211   212   ...   318
Bog'liq
Хақиқий тиббиёт

Эпилепсия (Тутқаноқ)
Инсон миясида миллиардлаб ҳужайра мавжуд. Тананинг барча фао
-
лиятларини бу ҳужайралар бошқаради. 
Ҳужайралар бир-бирларига енгил электромагнетик тўлқини ша
-
клида сигналлар юборишади. Эпилепсия касаллигида ҳужайралардан 
баъзилари анормал ўлчамда энергия тўлқини чиқаради ва атрофида
-
ги ҳужайраларни таъсир остига олиб, турли типда хуружларга са
-
баб бўлади. Эпилепсия хуруж (приступ)лари турли шаклларда содир 
бўлади: тўсатдан безовталик, қўрқув, паришонхотирлик, ўз ўзидан га
-
пириш, қичқириш ёки қусиш, қисқа муддатли ҳушдан кетиш каби од
-


272
Касалликлар ва уларнинг давоси
дий хуруж(приступ)лардан, хотира йўқотиш, қўл ва оёқларда тортишиш, 
оғиздан кўпик келиши ва сийдик қочишигача кузатилиши мумкин. 
Эпилепсияга олиб борадиган баъзи сабаблар:
• Миянинг туғишдан кейинги тузилишининг хусусиятлари;
• Мияда каттарган, томирларни сиқиб қон айланиши ва электромагне
-
тик тўлқинни бузган шишлар;
• Мия жарроҳлигидан кейин юзага келган қон айланиши ва электро
-
магнетик тўлқинлар бузилишлари;
• Мия томирларига қон келишини тўсган бузилиш ва торайишлар;
• Озиқланиш бузилишлари, ҳазмсизлик ва ошқозон касалликлари сабаб
-
ли чиққан тиққинлар ва шу боисдан болаликда ўтказилган конвулсиялар.
Ўт пуфаги, жигар, талоқ, сийдик йўллари ва ошқозон касалликлари 
эпилепсия хуружларини қўзғатувчилардан ҳисобланади. (
«Конвулсия
-
лар»
бўлимига қаранг.)
Даволаш
Эпилепсиянинг умумий давоси «Конвулсиялар» давосидек. Илова сифа
-
тида 3 кунлик очликлар тугагандан 1 ой кейин 10 кунлик очлик қилинади. 
Баъзи ҳолларда 10 кунлик очликни бир неча марта такрорлаш керак.
Эпилепсия давосида ўсимлик дорилари:
• Зуптурум, Баргизуб (Plantago lanceolata): Ҳар баҳор янги япроқлари 
таомга қўшилади. Қишда ҳар кун 1 чой қошиқ майдаланган қуруқ бар
-
гизуб 40 кун давомида сув билан ичилади;
• Бешбарг (Ғозпанжа, ерчой) ўти: Барглари эзилиб, ҳар кун ½ чой 
қошиқ сув ёки асал шарбати билан 30 кун ичилади;
• Зарпечак, Девпечак (Cuscuta epithimum): кунда 7-14 грамм зарпечак 
ўти, лаванда ва асал шарбати билан ичилади. Бу жараён 4 ойда бир мар
-
та 2 ҳафталик курслар ҳолида қўлланади;
• Кашнич ўти (уруғи ҳам бўлади): Таом билан бирга ейилса, ҳазм ти
-
зимида овқатларнинг бузилишида чиққан ва эпилепсия кризисига сабаб 
бўлган токсинларни нейтраллаштиради;
• Бўтакўз: Янги майдаланган 6 гр бўтакўз гули приступдан аввал асал 
шарбати билан ичилса, эпилепсия приступларини олдини олади. Бу жа
-
раён 6 ойда бир марта 2 ҳафталик курслар ҳолида қўлланади. Бўтакўз 
(Кантарон) жуда кучли бўлгани учун доим ишлатилмайди.
• Прополис (асалари елими): Чайналса, миядан токсинларни чиқариб 
приступларни олдини олади.
• Денгиз пиёзи, орол пиёзи (Urgenia maritima): Бир дона денгиз пиёзи 
майдалаб тўғралади ва 500 гр сув билан паст оловда 3 дақиқа қайнатилади. 
Совуганидан кейин сузилади ва кунда 50 гр қултумлаб ичилади. Ҳар 10 
кунда бир янги порция тайёрланиб 41 кун ичиш давом этади.
• Тўрт дона денгиз пиёзи майдалаб тўғралади, бир литр табиий сир
-


Ойдин Солиҳ «Ҳақиқий Тиббиёт»
273
када 21 кун туриб сузилади. 41 кун бу сиркадан кунда 30-50 гр ичилса, 
эпилепсия касаллигига фойда беради.

Download 4,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   205   206   207   208   209   210   211   212   ...   318




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish