Наманган давлат университети педагогика факультети



Download 0,84 Mb.
bet80/142
Sana03.12.2022
Hajmi0,84 Mb.
#878473
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   142
Bog'liq
Деф клиника(лого)

Оралик мия паталогияси.
Оралик мия зарарланганда рефлекторлик фаолиятининг бузилиши ҳар турли кўринишда бўлиши мумкин. Дўнглик ости шикастланганда вегетатив марказ функсиясининг бузилиши гипофиз фаолиятида ҳам бузилишлар содир бўлади. Бундай холларда айниқса ёш болаларда бўйи тез ўсиши ёки аксинча секинлашиб колиши организмнинг бази бир текис ривожланмаслиги ҳам мумкин.
Мураккаб шартсиз рефлексларнинг бузилиши кўп холларда иштахани жуда очилиб кетишига овқатга ёки жуда кўп чанкашга шахвоний хиссиётларни кучайтириш ёки бузилишига сабабчи бўлади. Бундай нуқсонларга учраган одам хаёти тушкунлик хиссиётида ўтади.
Ўрта мия
Ўрта дўнглик икки тузилма мия оёкчалари ва тўрт дўнгликдан иборат. Ўз навбатида мия оёкчалари пирамидал йўллардан таркиб топган йўғон толалардан иборат бўлиб катта яримшарлар пўстлоғидан то орқа миянинг олд ва ён тараф устунларигача чозилади.
Тўрт дўнглик эса мурракаб тузилишга эга бўлиб унинг ядро хосил килувчи хужайралар тўпламига асаб ёллари тўташган болади масалан олд донгликка кўриш йўллари тўташган бўлади.Олдинги икки дўнглик рефлектрлик маркази хисобланади орт донгликлар рефлекслари эшитиш ва ҳаракатланиш марказллари яни товуш шовкунлар таъсирида рефлекторлик реакция туфайли бошни товуш келган тарафга буруш ҳаракатлари .
Ўрта мия таркибида кўзга кўринадиган жуда кўп майда кон томирчалари бўлганлиги сабабли оч пушти рангли бўлиб кўринади. Қизил рангдаги томирчалар ядроси ўз навбатда миянинг постлок ўсти тугунчлари ва мияча билан бўғланган. Худи шу ядролардан ўрка мияга ёналган бир тўтам асаб йўллари Маънокоф дастаси деб аталадиган асаб йўллари чикади.Қизил ядролар ички кулокнинг вестибуляр аппарати ҳамда мияча билан бирга мураккаб бир системани ташқил қилади.Бу система гавда мувозанатини саклаб туриш учун хизмат қилади .
Қизил ядроларнинг ташқи тарафида бир тўплам пигментли асаб хужайралари жойлашган бўлиб уни кора станция деб юритилади .
Булардан ташкари ўрта мия таркибида жуда сезгир афферинтал йўллар бор. Масалан кўриш донглигига ёналувчи медиал халкасимом толалар пастрокда миянинг чака қисмига ёналган бир топлам эшитиш асаб толалари жойлашган .Ана шу канал атрофида марказий кулранг модалар деб аталувчи хужжайралар тўплами жойлашган. Бу зонанинг ялиғланиши уйкунинг бузилишига сабабчи бўлади.Худи шу марказ ядросидан коз соккасини ҳаракатга сўлиб турувчи асаб тўлалари чикан бу толлаларнинг шикасланиши турли хил бузилишларга ғилайлик тепа ковокнинг пастга тушуб кетиши кўз кора чиғининг кенгайиб кетишига сабабчи бўлади

Download 0,84 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   142




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish