Н у р и д д и н и с м о и л о в табиб роман



Download 4,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/122
Sana24.11.2022
Hajmi4,93 Mb.
#872096
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   122
Bog'liq
Tabib

MyF- э , 
жа баланд-ку. Улмаганга ухишй- 
ман. Кдндайдир уйда ётибман. Ёки о т л м и к а н ? Нима 
фарк,и бор? М у\им и, одамлар яшайдиган жойда- 
ман. Улмайман. Улмайсан, Равшан! Улмайсан!» дея 
уйлади у ва секин бошини кутараркан, эш икка кузи 
тушди. Кейин деразани курди. Х,а-а, булардан ол- 
дин охакланган деворга куз ташлади. «Ур-ра! Ур- 
ра!» деб кдчкдриб юборишига бир ба^я кдлди. Л е­
кин бировнинг уйида ётган булсам, уй эгасини бе- 
зовта к,илиб куймайин, деб бак,ирмади. Кейин эса 
бир кулига суянган куйи гавдасини кутарди.
У нинг узига келиш ини, гавдасини кутаришини 
олдиндан сезгандай эш ик очилиб, бир аёл кирди. 
Бошига румол ураб олган. Юзи турлаган.
— Хайрият, — деди у Равшанни куриб.
7 - 144
97


— Халиги... Ассалому алайкум, — деди Равшан 
бошк,а ran тополмай.
— Аввал ювиниб олинг, кейин салом берасиз, — 
дея аёл кулидагини полга куйди.
Бу чойнак эди. Чой дамлайдиган чойнак.
— ToFopa билан сувни ш у ерга олиб келаман.
У кетиш и билан Равшан кулларига зур берди ва 
кдддини янада ростлади.
— К,андай келиб к,олдим? — суради Равшан юзи- 
ни ювиб булиб, сочикда артинаркан.
— Келиб к,олмадингиз, сизни узим кутариб олиб 
келдим. Кун ботарда топдим. Зуримсойнинг этаги- 
да ётган экансиз. Улиб к,олганми, деб уйлагандим. 
Тирик экансиз. Бошк,а одам булмагандан кейин кута­
риб олдим. Узиям кушдай енгил экансиз? Узи к,аер- 
дан келаётган эдингиз, бобо? — деди аёл унинг 
юзига тикилиб.
— Бобо?! — деди Равшан хдйрон булиб. — Ш ун- 
ча кариб кетдимми?! Эндигина утгиздан ошдим-ку!
— Узр, соколингиз усиб кетганига... Ш ошманг, 
сиз турма-пурмадан кочмаганмисиз, ишкдпиб?! — 
деди бирдан кузлари каттариб кетган аёл.
— Турма?! fiyF-э, мен... Мен бир жойга сафарга 
чикдандим. Пиёда. Бир узим... Менга кдранг, овк,- 
ат-повк;атингиз борми?
— Бор. Мастава кдлгандим. Хозир сузиб кела­
ман, — дея аёл урнидан чакдон турди.
Равш ан бир 
OFH3 
\а м гапирмади. Худди биров 
тортиб оладигандай шошиб, нон тишлади. Ш ош иб 
мастава ичди. Ора-чора бурнини тортиб куйди. Узига 
ажабланганча тикилиб утирган аёлга бир-бир к,араб 
куйди. Уялди. Бирок, очлик уятдан устун эди. К,орин- 
га нимадир тушиши м ущ м эди. Нон тугади. Бир 
коса овк,ат тугади. Назарида туймагандай эди. Шу 
боис умид билан аёлга термилди.
Аёл унинг нима демок;чилигини дарров тушунди.
98


— Бирдан куп еб куйсангиз, букиб к,оласиз. Шу- 
нинг учун бир-икки соат шош манг, кейин яна бе- 
раман, — деди.
— Тугрисини айтсам, к,арийб ун кундан... Йук,, 
ундан хам куп вак,т туз тотганим йук,. Ш унга очо- 
фат экан демайсиз, — дея бош ини эгди Равшан.
— Йуг-э, улиб крлмадингизми? Нима кдлиб шун- 
дай замонда ун кунлаб овк,ат емай юрибсиз?
— Эй-й, бунинг тарихи узун. Очликдан улмага- 
нимнинг сабаби, еса буладиган утни билардим. Пе­
кин узингиз биласиз, ут одамзодга жа куч беравер- 
майди... Неча соат ухладим?
— Неча соатмас, нак, икки ярим кун. Улиб кщ - 
маса гургайди, деб роса хавотир олдим.
— И кки ярим кун! Эх-хе! — дея бошини кдшир- 
латди Равшан. — Бу... халиги... уйингиздагилар хам 
бу балони к,айси гурдан топиб кедцинг, дейиш ган- 
дир.
Аёл бошини эгди. Бир муддат жим утирди. Чу- 
кур-чукур, огир-огир хурсинди. Кейин:
— Уйда мендан боища хеч ким йук,, — деди.
— Нега?! — хайрон булди Равшан.
— Эрим, кдйнона-кайнотам улган. Бола булма- 
ган. Энди шуларнинг чироги учиб крлмасин, деб 
утирибман. Ота уйимга би р-и кки марта бордим. 
Аммо сигмадим. Биринчи сафар уч хафта яшадим. 
Кейингисида атиги бир хафта. Келин бор. Хали 
ундай дейди, хали бундай. Ш у охирги борганимда, 
келиннинг укамга: «Опангизнинг к,адами ёмон. У 
борган жойда бирорта фалокат булади. Ана, эри 
тугул к,айнона-к,айнотасининг хам бошига етди», де- 
ганини эшитиб крлдим. Ичимдан зил кетди. Бу уйни 
елкамнинг чукури курсин, дедим-да, лаш -луш ла- 
римни йигиштириб, кетиб к,олдим. Мана, шунгаям 
олти йилдан ошди.
— Бошк,а эрга тегмадингизми?
99


— Йук,, — дея аянчли кулиб, бошини кдширлатди 
аёл. — К им х;ам мени оларди? Бу ёги Яратган чи- 
ройдан хам кдоган булса. К аранг, уйимиз кдпилок,- 
нинг энг чеккасида. Хамманинг уйи бир-бирига ту- 
ташиб-туташиб кетган. Бизники булса икки т о т
берида. Кишлок, билан уйимиз оралигида утгиз гек­
тар бог бор.
Равшан узини орк,ага ташлади. «Йулдан адашиб- 
ман. Бошк;а жойга келиб крлибман. Биз бунакднги 
жойдан утмагандик. Шахар тугайди. Кейин туртта 
катта щишюк,. Битта туман маркази. Кейин яна ет- 
тита кдшшок,. Аммо охири бог билан тугайдиган 
кдшшок, йук, эди», дея хаёлидан утказди у. Лекин бу 
Хакда аёл га хеч нима демади.
— Мен булсам хали уйланмаганман.
— Нега?! — дея суради хайратланган аёл.
— Хали ук,иш, хали иш билан. Илмий ишларим 
куп эди.
— Каерда яшайсиз?
— Шахарда... Менга к;аранг, — дея аёлга тикилди 
Равшан, — менга тегинг.
Аёл бирдан ортига тисланди.
— Нималар деяпсиз?! Нега тегарканман?! — деди 
Хадиксираб дераза томонга куз ташлаб куяркан.
— Уйланмаганман. Сизни шахарга олиб кетаман. 
Туй кдпамиз. Уйланаман.
— Буйдок, экансиз. М ен эса эр курганман, — 
деди аёл киприклари пирпираб.
«Барибир, барибир, максадимга етаман!» деган уй 
Равш аннинг хаёлини сермаб утди.
У хаёлидагини ижобат этиш учун секин аёлга 
якдтнлашди. Ш унда аёл кескин харакат билан урни- 
дан турди.
— М ен ниятингизни сезиб турибман. Аммо сиз- 
дан сира бунакд нарсани кутмагандим. Улар бир 
холингизда олиб келдим бу ёкда. Амаллаб узингиз-
100


га келтирдим. Энди сиз... Сизга дуч келганимда афт- 
ангорингизга кдраб, “Бу одам яхш ига ухшамайди. 
Хозир ёрдам кдпсам-у, кейин бир балони орттириб 
олсам, нима булади?” деб уйлагандим. Хозир шу 
уйим руёбга чик^пти.
Равшан бирдан сергак тортиб, жойига утирди-да, 
бошига муштлади.
— Тентакман, а^мокман, разилман! Яхшиликни 
билмаган курнамакман! — дея мингирлади ва аёл- 
нинг юзига к,араб, секин суради. — И смингиз нима?
— Н има кдшасиз исмимни?
— М енга ёрдам берган аёлнинг исм ини билиш им 
керак-ку!
— Фал он кдшшокда фалон аёл бор экан. Эрсиз 
экан. Хар кдндай эркакни уйига киргизавераркан, 
деб бировларга айтиш учунми?
— Й у к 'Узим учун керак.
— Салтанат отим!
— Сизга мингдан минг ра\мат. Энди мен кетай. 
Агар бир-икки сум топсам, почта орк^али жуната- 
ман. Харна сизга озгина ёрдам булади...
— Керак эмас. Яратганни эсингиздан чикдрма- 
сангиз булди.
— Ко 
роз
- калам беринг. Яшаш манзилимни ёзиб 
бераман. Боя айтган гапим ran. Агар менга эрга 
тегишга рози булсангиз, боринг. М ен жон-жон деб 
сизни хотин кдиаман. Кейин бошимда кутариб юра- 
ман.
— Кетасизми? — суради аёл унга совук нигох,ини 
Кадаб.
— Ха. Фак,ат яна битта илтимос, менга устара 
топиб берсангиз, сокрлимни олмасам, бу ах,волда 
курган одамлар худди сизга ухшаб ёмон хаёлга бо- 
ришлари мумкин.
Аёл индамай таищарига чик,иб кетди. Равшан яна 
бошини ёстикда ташлади-да, сочини чангаллади.
101



Download 4,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   122




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish