N I z o m I y n o m I d a g I t o s h k e n t d a V l a t p e d a g o g I k a u n I v e r s I t e t I h a y d a r o V f. I

(sa n ’ikalka)  shakli  farqlangan.  Noaniq  idrok  sensor,  narsa  va  hodisaning sezgi  a ’zosi 
bilan  aloqaga  kirishi  orqali  idrok  qilinishi.  Vedanta  maktabining  namoyondlari 
noaniq  hech  qanday  individualligi  ham,  umumiyligi  ham  b o'lm a gan  hissiy 
kechinmalar  yig'indisidir,  deb  t a ’kidlaydilar.  Aniq  idrok  bo'lingan  nutq  tuzilishida 
namoyon  bo'luvchi  idrok  bo'lib,  buddaviylam in g  ta ’kidlashicha,  u  idrok  emas, 
chunki  unga  aql  ta ’sir  etadi.  Nutq  har  xil  belgilardan  tashkil  topganligi  uchun  idrok 
etilayotgan  obrazni  xiralashtiradi.  M im ansa  maktabining  tarafdorlari  vedantistlarni 
ham  buddaviylarni  ham,  tanqid  qilgan  holda  noaniq  idrok  ikki  belgiga  -  umumiy  va 
o 'z ig a   xos  belgilarga  ega  ekanligini  t a ’kidlaydi.  Umumiy  belgi  k o ‘pchilik  individual 
o b ’yektlarga  taalluqli  bo'lsa,  o 'z ig a   xos  idrok  faqat  berilgan  o b ’yektlarga  tegishlidir. 
Noaniq  idrok  qilinishi  mumkin  emas,  chunki  buning  uchun  uning  boshqalaridun 
ajratishga  to 'g 'r i  keladi.  Lekin  bu  o b ’yekt  umumiy  belgi  sifatida  ham  idrok 
qilinmaydi,  chunki  buning  uchun  u  boshqalar  bilan  birlashtirilishi  kerak.  Bunga  esa 
faqat  nutq  hisobidan  erishish  mumkin.  Chunki  nutq  narsalarga  xos  belgilami  ajratishi 
ham  birlashtirishi  ham  mumkin  degan  xulosa ga  keldilar.  Buni  maktab  namoyandalari 
“ Reallik”  va  "Illyuziya"  deb  atardi.  “ Reallik”  va  “ Illyuziya’’ni  Mim ansa  maktabining 
fayiasufi  Bxata  organ  va  tashqi  o b 'yekt  o'rtasidagi  munosabat  bilan  belgilaydi.  Agar 
bu  munosabat  qandaydir  sabab  bilan  buzilsa,  idrok  illyuzior  bo'lib  qoladi.  Buning 
sababi  sifatida  Bxata:  periferik  (sezgi  a ’zosidagi)  va  markaziy  (manas)  qismdagi 
buzilishni  ko'rsatadi.  Gallyutsinatsiya  ham  xuddi  shunday  paydo  bo'ladi.  Tush 
ko'rish  ham gallyutsinatsiyaning  birturidir.
Psixik  hayot  davomida  o'tish  davri  muammosi  g'arbiy  Yevropa  faylasuflarini 
ko'proq  qiziqtirdi.  Hech  kimni  hindlar  kabi  “ т е п ”  muammosi  bunchalik  k o ‘p 
o'viantirmagan.  Masalan,  lakata  m a ’lumotida  umuman  ''m en”  muammosi  inkor 
qilinadi.  Ular  shunga  asoslanadiki,  sezgi  a ’zolarimiz  bizga  “ m en”  haqida  hech 
narsani  maTum  qilmavdi.  Xulosa  chiqarish  yo'li  bilan  olingan  m a'lum otlar  esa 
no to 'g 'r i  bo'lishi  ham  mumkin.
Qadimgi  Xitoy  tibbiy  manbalari  (er.  avv.  VIII  asrga  oid  “ Ichki  olam  haqidagi 
kitoblar” )  dan  ma'lum   bo'lishicha,  bosh  organ  “tana  knyazi”  bu  yuksak  bo'lib, 
hayotiv  jarayonlar  asosan  havosimon  Si  elementi  bilan  bog'liq.  Tanadagi  boshqa 
elementlar  bilan  aralashib.  Si  flziologik  jarayonlarni  va  psixik  fe’lni  bajaradi  deb 
hisoblangan.  “Yurak  fikrni  harakatlantirgani  uchun  u  fikrimiz  asosi,  jig a r  esa 
hissiyotlarimiz  asosidir”,  deb  t a ’kidlaydi  qadimgi  Xitoy  tabiblari.  Tabiblar  o 's h a  
davrdayoq  temperament  haqidagi  dastlabki  g'oyani  ilgari  suradilar.  Bu  m a ’lumotga 
k o 'ra   temperam ent  3  ta  element:  havosim on  Si  elementi,  qon  va  balg'amning 
miqdoriga  bog'liq  bo'ladi.
1.  Agar qon  ko'p  bo'lsa, odam  kuchli  yo'lbarsdek jasur  bo'ladi.
2.  Agar  Si  elementi  k o 'p   bo'lsa,  odam  maym un  kabi  beqaror,  harakatchan 
bo'ladi.
3.  Agar shilimshiq  modda k o 'p   bo'lsa,  odam  kamharakat,  sust  bo'ladi.
12

---

Xuddi  Hindistonda  bo'lgani  kabi  er.  avv.  I  ming  yillikning  o'rtalarida  paydo 
boMgan  Xitoy  falsafasi  maktablari  o ‘zining  etnik  yo'nalishi  bilan  ajralib  turadi. 
Shunday  maktabning eng yirigi  Lao-Szi  asos solgan  maktab  hisoblangan.