Н. А. Самиғов, Ф. Д. Жўраева, Сайдуллаев А. Б


ЎУМ 2020 йил “Қурилиш материаллари ва буюмлари” Н.А.Самиғов, Ф.Д.Жураева, Сайдуллаев А.Б



Download 11,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet47/526
Sana24.04.2022
Hajmi11,59 Mb.
#579687
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   526
Bog'liq
QMB UMK

ЎУМ 2020 йил “Қурилиш материаллари ва буюмлари” Н.А.Самиғов, Ф.Д.Жураева, Сайдуллаев А.Б. 
Порфирлар-
майда 
кристалли 
структурада 
нисбатан 
йирикроқ 
кристаллар мавжудлиги билан характерлидир. Улар кварцли ва кварцсиз 
(дала шпати) хиллари мавжуд. Кварцли порфирлар минерал таркибга кўра 
гранитга яқин бўлгани учун унинг хоссалари гранитникига ўхшайди. 
Кварцсиз порфирлар таркиби жихатидан сиенитга ўхшайди, аммо хоссалари 
сиенитнинг хоссалари каби бўлмайди. Порфирлар қизил, қўнғир, кул рангида 
тобланади, зичлиги 2,4-2,5 г

см
3
, сиқилишдаги мустаҳкамлиги 120-180 МПа. 
Улар безак плиталари, йўл бордюрлари тайёрлашда ишлатилади. 
Андезит-
плагиоклаз, роговая обманка, пироксенлар ва биотитдан иборат 
бўлиб, диоритнинг ўхшашидир. Одатда кулранг, сарғиш кулранг бўлади. 
Унинг зичлиги 2,7-3,1 г

см
3
, сиқилишдаги мустаҳкамлиги 140-250 МПа. 
Андезит кислотага чидамли плиталар, дисперс тўлдирувчилар олишда 
ишлатилади. 
Базалт-
зич,гохида порфирсимон структурага эга бўлиб, габбронинг 
ўхшашидир. Унинг зичлиги 2,7-3,3 г

см
3
, сиқилишдаги мустаҳкамлиги 110-
500 МПа. Базалт харсанг тош, майдаланган холатда бетон учун тўлдирувчи 
сифатида ишлатилади. Безалтни юқори ҳароратда эритиб жуда нозик толалар 
ва улардан иссиқликдан изоляцияловчи матолар олиш мумкин. 
Диабаз-
габбронинг ўхшаши бўлиб, майда кристалли структурага эга. 
Таркиби плагиоклаз ва рангли (қора) минераллардан иборат. Диабаз жуда 
қаттиқ, мустаҳкам (300-400 МПа), зич бўлгани учун йўл қурилишида 
ишлатилади. 
Пемза
-ғовак вулканик шиша оқ ёки кулранг бўлади. Ғоваклиги 60%, 
зичлиги 2-2,5 г

см
3
, ўртача зичлиги 0,3-0,9 г

см
3
, сиқилишдаги 
мустаҳкамлиги 2-4 МПа. Пемза иссиқлик изоляцияловчи хусусиятга эга
ундан енгил бетонлар учун тўлдирувчи, цемент ва оҳак ишлаб чиқаришда 
гидравлик қўшимчалар олиш мумкин. 


59 

Download 11,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   526




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish