Mustаqil O’zbekistоn Respublikаsining tаshkil tоpishi vа uning tаriхiy аhаmiyati. O’zbekistоnning o’zigа хоs istiqlоl vа tаrаqqiyot yo’li



Download 1,4 Mb.
Sana21.01.2023
Hajmi1,4 Mb.
#900818
Bog'liq
2-мавзу Taqdimot

Mustаqil O’zbekistоn Respublikаsining tаshkil tоpishi vа uning tаriхiy аhаmiyati. O’zbekistоnning o’zigа хоs istiqlоl vа tаrаqqiyot yo’li.

  • Reja;
  • 1. O‘zbekistonning mustaqilligi arafasida ijtimoiy-iqtisodiy va siyosiy jarayonlar.
  • 2. O‘zbekiston mustaqilligining e’lon qilinishi va uning tarixiy ahamiyati.
  • 3. O‘zbekistonning iqtisodiy mustaqilligini ta’minlashga qaratilgan strategiya asoslari.
  • 1989 йилнинг май ойида Фарғона вилоятида бузғунчи кучлар томонидан оммавий тартибсизликлар ташкил этилиши
  • 1989 йил июнга келиб оммавий тартибсизликларнинг ниҳоятда авж олиши
  • 1989 йил 25 июнь куни Фарғона жанжал тўполонлар алангаси ичида қолиб кетиши
  • Ўзбекистон етакчисининг ловиллаб ёнаётган уйлар, таҳлика ва саросимага тушган шаҳар ва қишлоқлар, қаҳр ғазабга тўлган одамларнинг ичига дадил кириб бориши
  • ИЖТИМОИЙ
  • ЛАРЗАЛАР
  • .. Барча воқеаларнинг илдизи  Фарғона водийсида яшаётган аҳолининг оғир ижтимоий-иқтисодий аҳволи билан боғлиқ.
  • Ислом Каримов
  • Биз бундан буён эскича яшолмаймиз ва бундай яшашга замоннинг ўзи йул қўймайди.
  • Ислом Каримов
  • Биз Иттифоқ ва республикаларнинг вазифаларини, бурчларини ва ўзаро мажбуриятларини аниқ равшан белгилаб қўйиш, республикалар мустақиллигини ҳар жиҳатдан мустаҳкамлаш тарафдоримиз .
  • Ўзбекистон Республикаси Биринчи Президенти Ислом Каримов
  • Олий Кенгашининг VIII сессияси (1991 й. 18 ноябр)да Давлат байроғи тўғрисида,
  • Олий Кенгашнинг Х сессияси (1992 й. 2 июл) да Давлат герби тўғрисида,
  • Олий Кенгашининг ХI сессияси (1992 й. 10 декабр) да Давлат мадҳияси тўғрисидаги қонунлар қабул қилинди.

Ўзбекистон Республикаси Конституцияси Олий Кенгашнинг ХI сессияси (1992 йил 8 декабри)да қабул қилинди.

  • Ўзбекистон Республикаси Конституцияси Олий Кенгашнинг ХI сессияси (1992 йил 8 декабри)да қабул қилинди.
  • У 6 бўлим, 26 боб ва 128 моддадан иборат бўлди.
  • Ўзбекистон Республикаси Конституциясининг асосий тамойиллари қуйидагиларни ўз ичига олади:
  • давлат суверенитети; халқ ҳокимиятчилиги;
  • фуқаро (инсон)лар эркинликлари ва ҳуқуқларининг даҳлсизлиги ва устуворлиги;
  • демократизм; давлат ва шахснинг ўзаро масъуллиги; қонунийлик; конституциянинг устуворлиги;
  • ҳокимиятнинг қонун чиқарувчи, ижро этувчи ва суд ҳокимиятига бўлиниши;
  • маҳаллий ўз-ўзини бошқариш; суд тузилиши ва судлов.
  • ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ КОНСТИТУЦИЯСИ, 117-МОДДА
  • ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИНИНГ ФУҚАРОЛАРИ ДАВЛАТ ҲОКИМИЯТИ ВАКИЛЛИК ОРГАНЛАРИГА САЙЛАШ ВА САЙЛАНИШ ҲУҚУҚИГА ЭГАДИРЛАР.
  • ҲАР БИР САЙЛОВЧИ БИР ОВОЗГА ЭГА. ОВОЗ БЕРИШ ҲУҚУҚИ, ЎЗ ХОҲИШ-ИРОДАСИНИ БИЛДИРИШ ТЕНГЛИГИ ВА ЭРКИНЛИГИ ҚОНУН БИЛАН КАФОЛАТЛАНАДИ.
  • Ўзбекистон халқининг мустақиллик туфайли қўлга киритган имкониятлари:

ҚОНУН УСТУВОРЛИГИ ТАМОЙИЛИ

  • Биринчидан, жамият ҳаётининг барча жабҳаларида қонунларнинг қатъий ҳукумронлигини билдириб, юқорида таъкидланганидек, барча давлат органлари, мансабдор шахслар ва фуқароларнинг конституция ва қонунларга сўзсиз итоат этишида;
  • Иккинчидан, ижтимоий муносабатларнинг жамият, фуқаро ва давлат манфаатларига мос тарзда тартибга солинганлигини англатиб, мамлакат миқёсида барқарорлик, батартиблик ва қонуний тартибот муҳити ўрнатилганида;
  • Учинчидан, ҳуқуқ бузилиши ҳолларининг олдини олиш, шунингдек, ҳуқуқий муносабат иштирокчилари қонунни бузган тақдирда қонунда белгиланган тартибда жавобгарликка тортиш учун қонунларнинг ҳуқуқий асос вазифасини бажаришида намоён бўлади.

Ҳокимиятлар бўлиниши назарияси

  • «Ҳокимиятдаги суистеъмолликка йўл куймаслик учун, ҳокимиятни шундай ташкил қилмоқ керакки, маълум бир ҳокимият, иккинчи бир хокимиятни ўзаро чеклаб, улар ўртасидаги мавжуд ҳокимиятда мувозанатни сақлаб туриш керак»! Ш.Л. Монтескье
  • Сайлов ўзи
  • нима?
  • САЙЛОВ КОДЕКСИНИНГ ҚАБУЛ ҚИЛИШ ЗАРУРИЯТИ
  • Ўзбекистон Республикаси Президентининг 2017 йил 22 декабрда Олий Мажлисга тақдим этган Мурожаатномасида, Мамлакатимиз сиёсий ҳаётида муҳим аҳамиятга эга бўлган сайлов қонунчилиги бир қатор қонун ва қонуности ҳужжатларидан иборат бўлсада, афсуски, ҳанузгача яхлит бир ҳужжат шаклига келтирилмаганлигини таъкидлаб, халқаро норма ва стандартларга жавоб берадиган Ўзбекистон Республикасининг Сайлов кодексини ишлаб чиқиш ва қабул қилиш вазифасини қўйган эдилар.
  • Умумий сайлов ҳуқуқи
  • Тенг сайлов ҳуқуқи
  • Тўғридан-тўғри сайлов ҳуқуқи
  • Яширин овоз бериш
  • Сайловга тайёргарлик кўриш ва уни ўтказишдаги ошкоралик
  • Эркин, адолатли сайлов ва қонунийлик принципи
  • САЙЛОВ ЎТКАЗИШНИНГ АСОСИЙ ПРИНЦИПЛАРИ

Download 1,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish