Мундарижа Кириш 1 iбоб. Янги европани



Download 102,07 Kb.
bet1/11
Sana09.06.2022
Hajmi102,07 Kb.
#647015
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
Мавзу Франсия 1871-1914


Мавзу: Франсия 1871-1914 йилларида
Мундарижа
Кириш
1) IБОБ. ЯНГИ ЕВРОПАНИ КУРИШДА ФРАНЦИЯНИНГ РОЛИ
2) 1.1 Францияда консуллик ва империянинг тасис етилиши .
3) 1.2 Империянинг урнатилиши. Тожкийган инкилобчи.
4) 1.3 Консулллик ва империя даврида армия ва урушлар.
5) 1.4 Наполеон империясининг тор-мор цилиниши

6) II БОБ. Франсия - Пруссия уруши.


7) 2.1 Франсияда учинчи республиканинг таъсис этилиши.
8) 2.2 Париж Коммунаси
9) 2.3 Франсияда учинчи республиканинг урнатилиши
10) 2.4 XX аср бошларида Франция (1900-1914 йиллар).
11) Хулоса
12) Адабиётлар
Кириш
Янги тарихнинг куриб чикаладиган даври 1871 йилги Париж Коммунасидан то октабр давлат тунтаришигача булган вактни уз ичига олади. У олдинги даврнинг узвийдавомидир чунки капитализмнинг ривожланиши бу даврнинг асосий мазмуни булиб колаверади.Бойликлар ва хокимият енг йирик буржуазия капиталистик монополияр кулида тупланишнинг тезлашуви янги тарихниг караб чикалайотган даврга хос енг мухим жихатдир.ХIХ аср охирига келганда бундай монополиялар хукмрон кучага айланди-империализм боскичида кадам куйди. Бу хол жахон халклари капиталистик екслуататсия килишнинг кучайишига ва капитализимнинг барча зиддиятлари чукурлашувига олиб келди.Ишчилар синфи анча усди ва унинг ижтимоий-сийосий роли кучайди. 1871-йилги Париж Кммунаси маглубиятга учради лекин буржуазия хокимиятини ишчилар синфи хокимияти билан алмаштириш мумкинлигини исбот килиб берди. Биз урганишни уз олдимиздаги максад килиб олган мавзу,яни Франсия-Пруссия уруши 1870-1871 даври дипломатияси мавзусини тадкик килиш оркали Франсия-Пруссия уруши даврида дунйодаги халкаро вазият кай тарзда узгарди узаро кучлар нисбати нима сабабдан Франсия-Прусия уруши 1870-1871 уруши келиб чикди урушнинг бошланишига асосан кайси давлатлар ва шахслар сабабчи булганлиги далил-исботлар оркали байон килиб мавзунинг долзарблиги очиб бериш мумкин.
Ишнинг максад ва вазифалари. Хар бир инсон бирон бир ишга киришса инсон уша олиб борйотган ишига нисбатан уз олдига макса два вазифалар куйиб олади. Жумладан, мени халкаро муносибатлар тарихига кизикишим туфайли 1870-1871-йилларда содир булган Франсия-Пруссия уруши даври дипломатияси тарихини ва уша даврдаги Йевропа давлатларнинг турли сохадаги олиб борган дипломатик ва хамкорлик алокаларни ХIХ аср охири-ХХ аср бошларидаги дунйонинг ижтимоий-иктисодий ва сийосий манзарасини имкон кадар урганиши уз олдимга максад килиб куйдим.
Ишнинг даврлаштирилиши. Курс ишиниг хронологик даври ХIХ асрнинг 60-йиллар охири 70-йиллари бошларидагидаги дунйонинг ижтимой-иктисодий ва сийосий манзараси яни асосан Фпансия-Пруссия урушига оид вокеалардан иборатдир.Бунга сабаб айнан 1868-йил Испания тахтига номзод масаласидаги муросазислик Йевропада гегимонлик учун кураш, биринчи даражали давлатга айланиш борасидаги курашлар пироварди франс-прусс жамоаси урушини юзага келишини мукарар килиб куйди.Натижада 1870-йил 17-июлда Франсия шимолий Германия итифокига уруш елон килди, мустакилик ва боскинчилик характеридаги киргинбарот уруш руй берди бу дахшатли уруш 1871-йилга кадар давом етдт.
Тадкикотнинг обекти ва предмети. Мазкур тадкикот иши 1870-йилдан 1871-йилгача булган даврни уз ичига олганлигини сабали асосий етибор уша дарда хамда кейинги йиллада нашрдан чикан адабийотлар, маколалар, илмий ишлар, мустакилик даврда елон килинган холис йоритилган тарихий материалар макоал ва монографийалар шу кабиларга каратилаган.
Курс ишининг илмий йангилиги. Биз урганишни уз олдимизга максад килиб олган мавзу яни Франсия-Прусия уруши 1870-18710даври халкаро муносабатлар мавзуига куплаб тарихчилар томонидан жуда куплаб мурожаат килинагани малум. Ушбу курс ищимизни тайорлаш жаройинида биз купрок тарихий материал ва манбаларга хрестоматик асрларга ва Интернет сайтларидан олинган малумотларга тайанган холда вокеа-ходисаларни кийосий тахлил асосида йоритилишига харакат килдик.
Ишнинг амалий ахамияти. Курс ишиниг амалий ахамияти шундаки жахон тарихдаги бу киска давр тарихи, ундаги руй берган ижтимоий-иктисодий ва сийосий узгаришлар, турли хил назарияларнинг вужудга келишини уларнинг сабаб ва мохиятинива хар томонлама урганиш оркали тарих янги малумотлар олиб келади. Курс ишининг натижасига кура байон етилган фактик материаллар ва илмий хулосалардан тарих ва ижтимоий фанлар факултети Тарих талим йуналиши талабалари учун утиладиган Жахон тарихи фанидан маруза ва семинар машгулотларда талабаларниг мустакил ва курс ишларини тайорлашларида, тогарак ишларини олиб боришда манба булиб хизмат килиши мумкин.


Download 102,07 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish