Мундарежа: кириш


ЭКГ 6.3 УС Экскаваторнинг курсатгичларини аниклаш



Download 0,68 Mb.
bet7/11
Sana23.02.2022
Hajmi0,68 Mb.
#161528
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
алхамджон - копия

1.1.3. ЭКГ 6.3 УС Экскаваторнинг курсатгичларини аниклаш
Экскаваторлар ёрдамида казиб олинаётган ёки юкланаётган кон жинслари тугрисидаги малумотлар жадвалига келтирилган
1-жадвал

Протодьяконов шкаласи буйича қаттиқлик коэффициенти

Жинслар



Жинсларнинг қазишга бўлган нисбий қаршилиги
КF, МПа

Жинсларнинг кўпчиш коэффициенти Чўмичнинг тўлалик коэффициенти

Жинсларнинг зичлиги, т/м3

12

Мустахкам ярим тошли жинслар,портлатилган коялар

0,4

14
0.8

3

Механик лопаталар учун чўмич массаси қуйидаги формула ёрдамида аниқланади


Mк = С1 · Е1, т
бу ерда С1 – чўмичнинг осмаси билан биргаликдаги тара коэффициенти.
Чўмич масасини ҳисоблашда С1коэффициентининг қиймати ишлаш шароитига боғлиқ ҳолда қуйидагича белгиланади
2-жадвал

Ишлаш шароити

С1

Енгил

0,9 – 1,2

Ўртача

1,5 – 1,7

Оғир

1,8 – 2,1

Жуда оғир

2,1 – 2,4

Аниқ экскаватор модели учун С1 коэффициентининг қийматини аниқлашда интерполяция усули (бирор миқдорнинг бир неча маълум қийматларидан фойдаланиб, шулар ўртасидаги номаълум қийматларини аниқлаш) ишлатилади.





бу ерда,


Кн – коэффициентнинг бошланғич қиймати;
Кк – коэффициентнинг охирги қиймати;
Ек – ЭКГ чўмичларининг охирги хажми, 20 м3;
Ен – чўмичларнинг бошланғич ҳажми, 2 м3;
Ei – экскаватор чўмичининг берилган ҳажми, м3.

Чўмич массасига мехлопата коромисласи массаси (чўмич массасининг 15% миқдори) ни қўшиш керак, у ҳолда



Чўмич ўлчамлари қуйидаги формулалар ёрдамида аниқланади:

Изланаётган кўрсатгичлар, м

Формула

Эни



Узунлиги



Баландлиги



Стрела ва рукоят массаси қуйидагича аниқланади:


Мстр= С3 Мк, Мрук4Мк

бу ерда С3 ва С4 – пропорционаллик коэффициентлари (3-жадвал).


коэффициентлар қийматлари


3-жадвал

Рукоят

С3

С4

Ташқи икки балкали

1,55 – 1,7

0,8 – 1

Ички бир балкали

1,2 – 1,4

0,4 – 0,45



Стрела массаси Мстр= С3 Мк=1,410.8 = 15.12 т
Рукоят массаси Мрук4Мк = 110.8= 10.8 т
1.2. СБШ-250-55 бургулаш станоги
Шарошкали СБШ русумли станокларда жинсларни бузувчи инструмент сифатида қаттиқ қотишма билан армировка қилинган тишли ёки штирли долоталардан фойдаланилади. Долотанинг айланиш жараёнида тишлар ёки штирлар скважина кавжойидаги кон жинсларига ботиб кириб, жинс заррачаларини четнатиб массивдан ажратиб олади ва улар скважинадан сиқилган ҳаво ёки ҳаво-сув аралашмаси ёрдамида чиқариб ташланади. Шарошкали станоклар истиқболли бўлиб, улар бурғуланувчанлик кўрсаткичи Пб=6÷15 бўлган жинсларни бурғулашда кенг қўлланмоқда ва юқори самарадорликни таъминламоқда. Шарошкали станокларнинг бурғуланувчанлик кўрсаткичи Пб=12÷15 бўлган жинсларни бурғулашдаги сменалик унумдорлиги 50-60 м ни ташкил қилади. Юмшоқроқ жинсларни бурғулашда эса шарошкали станокларнинг сменали унумдорлиги 100 м ва ундан ҳам катта бўлиши мумкин.
Шарошкали станоклар массаси ва ўқ бўйича таъсир этадиган кучи (босими)га кўра енгил (массаси 40 тоннагача, ўқ бўйича таъсир кучи 200 кНгача, скважина диаметри 150-200 мм), бурғуланувчанлик кўрсаткичи Пб=6÷10 бўлган жинсларни бурғулашда қўлланиладиган ўртача оғир (массаси 65 т. гача, ўқ бўйича таъсир кучи 350 кН гача, скважина диаметри 220-270 мм), бурғиланувчанлик кўрсаткичи Пб=10÷14 бўлган жинсларни бурғулашда қўлланиладиган ва оғир (массаси 120 т.гача, ўқ бўйича таъсир кучи 700 кН гача, скважина диаметри 295-320 мм), бурғуланувчанлик кўрсаткичи Пб=14÷17 бўлган жинсларни бурғулашда қўлланиладиган станокларга бўлинади.
Шарошкали бурғулаш станокларининг техник тавсифи жадвалда келтирилган.

Download 0,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish