Мукаддима



Download 0,82 Mb.
bet5/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Хужайранинг тасвирлаш таърифи бир ярим асрдан купрок давр ичида усимликлар анатомияси XIX асрнинг охирларига келиб, кенг микёсдаги фактик маълумотлар билан бойитди. Бу маълумотлар асосида хужайра назариясини бунёдга келишига замин тайёрланади. Шу даврдан бошлаб, хужайра барча тирик организмлар танасининг асосий структур бирлиги эканлиги аник булади. Шунга ухшаш мулохазалар Ж. Б. Ламарк (1809) Р. Дютроше (1824), Г. Моль (1831), П. Ф. Горяников (1834), И. О. Шиховский (1838) ва бошка олимларнинг ишларида курамиз.

Хужайра назарияси немис олимлари ботаник М. Шлейден ва зоолог Т. Шван ишларида узил-кесил уз ифодасини топади. М. Шван (1838), Я. Туркинье ва бошка табиатшунос олимларнинг ишларига таянган холда Т. Шван (1839) хужайравий тузилиш барча тирик организмлар учун хос эканлигини исботлайди. Шу тарика хужайра назарияси яратилади. Айтарли даражада киска вакт ичида хужайра назариясини барча табиатшунос олимлар тан оладилар. Лекин талаб килинган даражадаги оптикани булмаслиги узок вакт давомида хужайра структураси, унинг алохида кисмлари роли хакида тулик тасаввурга эга булишга тусик булди.

Хужайра хакидаги таълимотнинг кейинги тараккиёти микроскоп техникасини такомиллаштириш тирик ва шу йусиндаги илмий изланишлар услубларини янги йуналишларини ишлаб чикиш билан баб-баробар ва вобаста равишда боради. XIX асрнинг иккинчи ярмидан бошлаб хужайрани урганиш узининг хозирги даврига утади. Энди хужайранинг нафакат тузилиши ва унинг органлари, балки хужайрада содир буладиган фиологик ва биохимик жараёнлар урганила бошланади. XIX асрнинг охирида хужайра хакидаги мустакил фан – циталогия шаклланади.XX аср урталарида хужайра хакидаги барча маълумотлар 2500 катталаштириш имконига эга булган ёруглик микроскопи ёрдамида тулик урганиш имконига эришилди.

Хужайра хакидаги таълимотни урганилишни янги даври XX асрнинг 50- йилларида бошланди. Бу даврга келиб микротехникада ёруглик урнига электрон окимидан фойдаланиш натижасида ультраструктураларни 1 миллион мартага катталаштириш имкони тугилди. Тирик организмларни молекуляр даражада, хужайрани центрофугалаш, микроскопик хирургия, цитологик йуналишдаги услубда илмий тадкикот ишларини олиб, бошкаларга имкон яратилди.


Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish