Мукаддима



Download 0,82 Mb.
bet14/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Хлоропластнинг тузилиши нихоятда мураккаб. Ёруглик микроскопда унинг доначасимон эканлиги аник куринади . Электрон микроскопда хлоропластнинг мураккаб мембрана тузилишига эга эканлигини кузатиш мумкин. Уст томондан хлоропласт икки мембранали пуст билан уралган. Мембрана орасида махсус бушлик борлигини аниклаш кийин эмас. Хлоропласт пустида тиркишлар мавжудлиги тугрисида бир катор маълумотлар хам бор. Хлоропластлар учун айнгикса ёругликни узлаштирувчи ички мембрана юзасининг яхши тараккий этганлиги характерлидир. Ички мембраналар ясси копчиклар шаклида булиб, параллель каторларда жойлашади ва ламеллалар деб юритилади. Ламеллалар оралиги оксил моддасидан иборат модда билан тула булади. Узаро ёнма-ён жойлашган ламеллар охири бир-бири билан бирикиб кобикка ухшаш халка хосил килади. Хлоропласт четлари хам уз навбатида ламелалар ёрдамида бир-бири билан бирикиб ягона системани хосил килади. Хлорофил мономолекуляр катламлар нурланишида ламеллалар билан копланган деб тахмин килинади. Хлоропластда крахмал доначалари, ёг томчилари ва алмашинув жараёнида хосил буладиган турли-туман моддалар учрайди.(расм-6)

Хлоропласт асосини оксиллар (50 % якин), хлорофил (9-10 %) , коротиноидлар (1-2 %) ферментлар, РНК ва ДНК ташкил этади. Хлоропластнинг асосий вазифаси фотосинтез жараёнини амалга ошириш ва ёруглик энергияси хисобига анорганик моддалардан мураккаб органик моддалар хосил килишдан иборатдир.

Фотосинтезнинг бошлангич махсули оддий тузилишли турли-туман булиб, ферментларнинг таъсирида хлоропласт ва лейкопластларда доначалар шаклида сакланадиган крахмал ва полисахаридларга айланади. Хлоропластларда тупланадиган крахмал бирламчи, аминопластларда тупланадиган крахмал ва бошка мураккаб органик моддалар иккиламчи махсулот хисобланади. Фотосинтез давомида сувнинг парчаланиши натижасида эркин кислород ажралиб чикади. Фотоцентез жараёни туфайли атмосферадаги кислород микдоран орта боради. Хисобларга караганда, хар 200 йилда атмосферадаги бутун СО 2 усимлик танаси оркали утади. Шундай экан, атмосфера таркибидаги кислород хар 2000 йилда усимликлар ёрдамида тулигинча янгиланади. Шундай килиб, хлорофил биосферанинг мухим тириклик манбаи хисобланади.


Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish