Мукаддима



Download 0,82 Mb.
bet10/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Гольджи аппарати \диктиосома\ дейилиб, хайвонларда ядро якинида жойлашганлиги аникланган. Кейинчалик электрон микроскоп ёрдамида Гольджи аппарати усимликларда хам учраши аникланган. Усимлик хужайрасидаги Гольджи аппарати цитоплазманинг хар бир кисмида учрайди. У пластинка шаклида бироз кайрилган булиб, ликопчани эслатади. Унинг вазифаси тугрисида хар хил фикрлар мавжуд. Айрим олимларнинг фикрича, улар моддалар алмашинувида иштирок этади. Бошкалари уларнинг вазифасини белгилашади. М: Фрей Вислинг ва Мюллер \1855\ хужайра пусти хосил булиши учун ахамиятли деса, Миринос (1863) вокуолани шаклланиши учун мухим ахамияти бор деб хисоблайди.

Хужайра ядроси. Ядро хужайранинг асосий компонентларидан хисобланиб, хужайрада содир буладиган моддалар алмашинуви реакцияларида, унинг усиш ва ривожланишида актив иштирок килади. Ядронинг мухим ахамиятга эга булган хусусиятларидан бири, унинг хужайранинг булиниш жараёнида ирсий белгиларини наслдан-наслга олиб утишидир. Ядро цитоплазмада ботган холатда жойлашган булади. Ёш хужайраларда ядро нисбатан катта ва хужайра марказида жойлашган булади. Хужайранинг ёши улгая борган сари цитоплазма хужайра девори буйлаб жойлаша боради.

Ядро шаклан юмалок, оваль, ён томондан бир кадар ботган чузик, урчиксимон ва бошка хил куринишларда булиши мумкин. Бир хужайрали ва куп хужайрали усимликлар оламининг аксарият кисмида хужайраси ядролидирлар. Айрим кук, яшил сув утлари сингари, тубан усимликлар хужайрасида аник мужассамланган ядро йук. Уларнинг ядроси цитоплазмада диффуз холатда булади.

Усимликлар оламини аксарият кисмининг хужайраси бир ядроли, лекин яшил сув утларнинг вакили булмиш кладофора, каулерпа сингари усимликлар хужайраси куп ядроли. Купчилик юксак замбуруглар индувидуал тараккиёт деворининг айрим боскичида хужайраси куш ядроли холатга утади. Бундай хужайралардаги ядролар дикарионлар деб юритилади. Хар хил хужайраларда ядролар турлича катталикда булади. Хужайра ядросининг катта - кичиклиги усимликнинг турига, тукималарнинг хили ва бажарадиган вазифасига боглик. Тубан усимликларда ва хусусан замбуругларнинг хужайра ядроси нихоятда кичик, унинг диаметри купинча 0,5-2 мк га тенг. Юксак усимликларни самотик хужайраларида унинг диаметрик одатда 6-8 мк га тенг булади. Ядроси бундан катта буладиган хужайралар хам булади. Энг кадимий усимликлардан бири, очик уругли усимлик Саговникнинг хужайра ядроси диаметри 500-600 мк га тенг. Ёш хужайраларда ядро катта хужайра умумий хажмининг 1\4 кисмини, вояга етган, шаклланган хужайраларда умумий хажмининг 1\20 дан 1\200 гача кисмини ташкил этади.


Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish