Мукаддима


Илдизнинг усиши ва экологик типлари



Download 0,82 Mb.
bet52/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Илдизнинг усиши ва экологик типлари. Илдизнинг усиш шароити навданинг усиш шароитидан кескин фарк килади. Усаётган илдиз каттик тупрок заррачалари билан тукнаш келади. Тупрок билан узаро алокаси жараёнида илдизнинг усиш тезлиги ва йуналиши узгаради. Кум ва кумлок тупрокларда илдиз ер багрига жуда чукур киради ва яхши тармокланади. Лой тупрокли ерларда илдизнинг усиши анча кийин. Унинг ён илдизлари купинча горизонтал йуналишда жойлашган булади. Усиш тезлиги ва жойлашиш характерига караб, илдизларни бир кадар сунъий булсада горизонтал усадиган ва вертикал усадиган илдизларга булиш мумкин.
Узбекистон тогларида ёввойи холда усадиган ёнгок, гилос, тут, анор дарахтларининг илдизи ер багирлаб жуда чукурга кетади. Хусусан, тог зонасида усиб турган чинор усимлигининг илдизи хам тик хам ён томонга усиб нам етарли булган жойларда 15-20 м чукурликка кириб боради ва ён томонга 50-60 айрим холларда 100-150 м га кадар таралиб усади.
Турли-туман шароитларга усимлик илдизининг эгилувчанлик кобилияти жуда кул келади. Бу борада айникса, тог зонасининг тошлок кояларида яхши усадиган арча, ёввойи дулана, бодом сингари усимликларни мисол келтириш мумкин. Бундай усимлик турларини коя усимликлари деб юритилади. Бу усимликлар илдизида тургор босимининг кучли булиши сабабли усиш жараёнида илдизнинг усувчи уч кисмида хар хил кислоталар ажратиши туфайли субстрастни парчалайди ва шу йул билан усади. Бундай усимликлар илдизнинг хажм жихатидан ортиши билан бир вактда тупрок хосил булиш жараёнида хам актив иштирок этади.
Чул зонаси усимликларининг илдизи ерга чукур кириб бориши билан бирга ён томонга икки-уч кават ярус хосил килиб усади. Коракум чулларида саксаул усимлигининг илдизи 6-7 метр чукурликка кириб боргач, тармокланишнинг иккинчи ярусини хосил килади. Жузун усимлиги кучиб юрувчи кумларни мустахкамлашга мослашган булиб, унинг илдизи бутунлай бошка йусинда жойлашади. Бу усимликнинг илдизи асосан ён томонларга 15-20 метрга кадар таркалиб усиб, ер багирлаб 1,5-2 метр чукурликка кириб боради.
Утсимон усимликлар хам кучли ривожланадиган илдиз системасига эга. Масалан, Туя янтогининг ер усти органларининг буйи 50-60 см га етган холда, унинг илдизи ерга 20-30 м чукурликка кириб боради. Купчилик чул усимликларининг илдизи ер ости сувларига кадар етади.
Дарахт усимликларининг илдизи тик йуналишда уртача 15-20 м га кадар кириб боради. Дарахтларда илдиз системасининг кучини унинг факат чукурликка нисбатан усишига караб белигилаб булмайди. Чунки, дарахт усимлиги илдизининг усиш радиуси ер усти оргаларига нисбатан бир неча марта ортик булади. Маданий усимликларда илдиз системасининг асосий массаси 2-3 метр чукурликда жойлашади. Лекин шу билан бирга улар ён томонга усиб бунга нисбатан бир неча баробар куп майдонни эгаллайди, айрим холларда ён илдизларнинг атрофга 8-10 м га кадар таралиши кузатилган.
Ток илдизи хам тик йуналишда ерга 5-7 метр га кадар кириб боради. Ён томон йуналишида эса у 4-6 метр майдонни эгаллайди.
Илдизнинг яхши тараккий этиши унинг сув шимиш кобилиятини оширади. Илдиз системасининг канчалик тараккий этиши хакида тасаввур хосил килиш учун бир неча мисолни келтириш мумкин. Агар бугдой, арпа ёки сули усимлигининг бир тубидаги илдизини бир жойга туплаб узунасига бир-бирига улаб чиксак, унинг узунлиги 20 км га, ковок усимлиги 25 км га етади. Яшикда устирилган кузги жавдарнинг бир тубидаги булган жами илдизнинг умумий узунлиги 632 км га борган. Агар бунга илдиз туклари узунлигини хам кушиб, хисобласак у вактда унинг умумий узунлиги 11 минг км га боради. Шунга кура, жавдар усимлиги илдиз системасининг эгаллайдиган умумий майдони ер усти органлари эгаллаган умумий майдонига нисбатан 130 баробар ортик келади. Умуман олганда, хар кандай усимликнинг ер ости органларининг умумий майдони, ер усти органларининг умумий майдонига караганда бир неча баробар ортик булади. Масалан, эндигина униб чиккан 2-3 барг хосил килган беданинг илдизи 1 м узунликка эга булгани холда, худди шу стадиядаги сули илдизининг узунлиги 80 см, бугдойники 45 см, жухори усимлигиники 3 см га баробар.

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish