Мукаддима



Download 0,82 Mb.
bet43/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Сув паренхимаси. Ер юзининг сув танкис булган, ёгингарчилик ахён-ахёнда кузатиладиган табиий мухитда таркалган катор усимликларда махсус сув тупланадиган паренхиматик хужайралари мавжуд. Бундай паренхима хужайраларни кактус, агава, аллоэ сингари суккулентларни барг ва пояларида учратиш мумкин. Сув паренхимаси хужайраларида цитоплазма хужайра девори буйлаб жойлашган булиб, вокуола хамма вакт куюк эритма шаклидаги шиллик модда билан тулиб туради.
Чул мухитида усадиган усимликлар хужайрасидаги бундай шилимшик модда мухим биологик ахамиятга эга . У узида сув саклаш ва унинг сарфланиши бошкариш хусусиятига эга.
Хаво паренхемаси аэренхима. Хужайралар орасида махсус хаво йуллари булган паренхиматик тукималари хаво паренхимаси ёки аэренхима деб юритилади. Аэренхима боткок усимликларининг илдиз поя сингари органларида мавжуд. Аэренхима ассимиляция килувчи тукималарнинг кислород билан таъминлаш вазифасини бажаради. Айрим холларда эса купчилик усимликлар баргини карбонат ангидрид билан таъминлайди.
Механик тукималар. Маълумки усимликларда уларнинг танасини тик тутиб турадиган ва хар кандай ташки мухитнинг каршилигига бардош бераоладиган скилет йук. Бундан ташкари усимликда ташки мухитни шамол, бурон сингари каршиликларга бардош берадиган на мускул на уни бошкариб турадиган системаси йук. Лекин усимлик купинча бу каршиликларга осонлик билан бардош беради. Чунки унда ташки мухит таъсирига бардош берадиган, мустахкам тутиб турадиган тукималар комплекси мавжуд. Улар механик ( махкамлик) тукималари деб юритилади.
Усимликнинг хар кайси органида , шу орган учун хос булган махкамлик тукималар типи мавжуд, бу тукималар шу органинг склети - арматураси хисобланади. Махкамлик тукималари хужайра деворининг калинлашганлиги билан характерланади. Улар куйидаги уч гурухга булинади: 1) колленхима 2) склеренхима 3) склероид.
Колленхима хужайралари деворининг хамма жойи хам бир хилда калинлашганлиги билан характерланади. Калинланиш ёки хужайра бурчакларида содир буладиган ва улар бурчаксимон колленхима деб юритилади. Одатда хужайра деворининг бундай калинланиш тангелталь равишда содир булиб, буни пластинкасимон коленхима деб юритилади. Калинланиш целлюлоза ва пектин моддалари аралашмасининг хужайра деворига катлам-катлам булиб жойлашиши натижасида содир булади. Бунда лигнин моддаси иштирок этмайди. Колленхима хужайраларининг шакли паренхиматик хужайра шаклидан прозенхиматик хужайра шаклига кадар узгариб туради. Унинг утмас кирра ён узунлиги купинча 2 мм дан ошмайди. Колленхима тукималари луб тукималарига нисбатан кучсиз. Унинг хужайралари тирик, хлорофилли ва органларини усишига халакит бермайди. Аксинча, колленхима хамма вакт усиш кисмлари билан боглик булади., унга халакит бермаган холда махкамлигини ошира боради. Колленхиманинг чузилиш кобилияти вакт утиши, усимлик ёшини улгая бориши билан пасая боради. Усимлик поясида иккиламчи копловчи тукиманинг шаклланиши билан бир вактда бирламчи тукима колленхиманинг фаолияти тухтайди. Икки паллали усимликларда полленхима эпидермис остида жойлашган булади. Аксарият, холларда бирламчи пустнинг периферик кисмида, барг бандида (ковокда) галладощлар поясининг барг билан туташган бугим кисмида учрайди.

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish