Мукаддима



Download 0,82 Mb.
bet41/100
Sana14.06.2022
Hajmi0,82 Mb.
#668000
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   100
Bog'liq
Botanika Mustafayev 2010

Асосий тукима. Усимлик организимининг асосий кисми тирик, актив равишда алмашиниш кобилятига эга булган хужайралардан шаклланган. Улардан усимликнинг хар хил кисмида жойлашган бирламчи ва иккиламчи меристематик тукималар; усимликни ташки томондан химоя килиб турадиган копловчи тукима паренхималари утказувси, механик ва бошка тукималар хосил булган. Купинча паренхиматик хужайралар бошка тукималарга ердам бериш вазифасини хам бажаради. Паренхима хужайралари утказувчи тукима элементлари трахея ва трахидларни ураб, уларнинг сув силжиши сувни харакатга келтириш ва буглатиш кобилятини кучайтиради. “Паренхима” термини биринчи марта 1688 йилда усимликлар анотомиясининг ижодлари Н. Грю томонидан кулланилган. Грю усимликни ташкил этган асосий тукималарни паренхима деб атайди. Кейинчалик 1860 йилда Ю.Сакс тукималарни копловчи, утказувчи ва асосий тукималарга булади.
Паренхиманинг морфологияси, топографияси ва физиологик хусусияти унинг классификациясини, яъни тукималарни кайси типга тааллукли эканлигини белгилайди.
Узининг функционал фаолиятига кура ассимиляцион, сурувчи (сингдирувчи) гамловчи, запас холда сувли ва хаво паренхималари фарк килинади.
Ассимиляцион паренхима. Усимликнинг хлоропластли паренхиматик хужайралар туплами ассимиляцион тукималар дейилади. Одатда бундай тукималар усимликларнинг баргида, еш новдаларида , утсимон усимликларнинг барг ва пояларида , дарахт пустининг бирламчи паренхимасида, пишмаган меваларда, эпифит усимликларни хаво илдизларида тупланади. Ассимиляцион тукималарни хлоренхима деб аташ бир кадар тугрирок булади. Чунки улар хар кандай холда хам узида хлоропластлар саклайди ва фотосинтез вазифасини бажаради. Айрим ботаниклар бу тукималарни фотосинтезланувчи паренхима деб аташни таклиф этганлар. Хлоренхима хужайраларининг шакли ва катта - кичиклиги усимликларни хар хил органларида бир хил эмас. Уларнинг энг кенг таркалган шакли чузик тузилишлидир. Шунга ухшаш хужайралардан шаклланган хлоренхима полисад паренхима деб юритилади. Юмалок хужайралардан шакллангани хлоренхима деб юритилади.

Download 0,82 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   100




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish