Муассасавий қоидалар ва нормалар нобикир йўл тўшама ва қопламалари ҳамда сиртқи ишлов қатламларининг таъмирлашлараро хизмат муддатларининг соҳавий



Download 258,5 Kb.
bet10/11
Sana28.04.2022
Hajmi258,5 Kb.
#589420
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
МКН 41-2008 узб

Илова D
Автомобиль йўллари ишлаш даврининг ўзига
хос хусусиятлари ва таъмирлашга бўлган талаб
Автомобиль йўлларидан фойдаланиш жараёнида у ёки бу элемент ва материал конструктив холатини тавсифловчи катталиклар тасодифий кўрсаткичлар мавжуд бўлиб, уларни муайян қонуниятларга боғлаган ҳолда қўллаш мақсадга мувофиқ бўлади. Улар ўзгаришлар жараёнини чуқур ўрганиш, аниқлик киритиш ва объектив қарорлар қабул қилишга ёрдам беради.
Автомобиль йўллари ишлашини тадқиқ этиш шуни кўрсатмоқдаки, йўлнинг хизмат кўрсатиш муддати давомида учта давр алоҳида ажралиб туради.
Органик боғловчи қўлланиб қурилган қопламаларда дастлабки даврда битум ва минерал материаллар коагуляция-кристаллашув тузилмасининг жадаллик билан шаклланиши юз беради. Транспорт воситаларининг механик таъсири остида уларнинг зичланиши талаб даражасига етказилади.
Бу даврда конструктив элементларнинг носозликлари табиий-иқлим омиллари таъсиридан, шунингдек қурилиш, таъмирлаш ва сақлаш ишларидаги камчиликлардан юзага келади, бу даврда қопламада ейилиш жараёни рўй бермайди.
Хизмат кўрсатишнинг иккинчи даврида қоплама турғун мустаҳкам ҳолатга келиб, носозликлар миқдори камаяди, йўл ва унинг конструктив элементлари у ёки бу даражада доимий турғун ишлаш даврига ўтади. Носозликлар бирдай юз бериб туради.
Хизмат кўрсатишнинг учинчи даврида эса, материалларнинг эскириши билан қопламанинг ейилиш аломатлари кўрина бошлайди.Носозликлар кескин кўпайиб боради. Бу даврда носозликлар асосан алоҳида қатламлардан иборат бўлган мураккаб тузилмали йўл тўшамасида деформацияланишининг кучайиши натижасида рўй беради.
Йўлнинг холатига боғлиқ равишда ундан фойдаланишнинг ҳар бир даври учун таъмирлаш ва сақлаш ишлари бўйича тегишли ташкилий-техник чора тадбирлар белгиланиши керак. Бунда йўлнинг эскириш жараёнини тўғри ташкил этиш ва таъмирлаш-тузатиш чора-тадбирларини белгилашда таъмирлашга бўлган талаб эхтиёж юзага келади.
Таъмирлашга бўлган талаб миқдор жиҳатдан таъмирлаш ишларига бўлган меҳнат сарфининг ҳажми, ҳамда йўл ёки унинг конструктив элементлари қобилиятини тиклаш учун кетадиган вақт билан баҳоланади.
Таъмирлашга бўлган талаб эхтиёж йўлларни лойихалаш вақтида ҳисобга олиниши керак. Йўлнинг у ёки бу конструктив элементининг таъмирлашга бўлган талаб эхтиёжи доимий бўлмай, турли омиллар тасирида вақт давомида ўзгариб туради.
Таъмирлашга бўлган талаб-эхтиёж асосан таъмирлаш ишларини бажаришда қўлланиладиган техниканинг сифат кўрсаткичлари, унумдорлиги ва технологик даражаси билан аниқланади.


Download 258,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish