Муаллифларнинг картография фанининг истиқболига тегишли фикр-мулоҳаза, истак ва тавсиялари ўз ифодасини топган. Рисола уч қисмдан иборат



Download 3,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet26/37
Sana23.02.2022
Hajmi3,93 Mb.
#180752
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   37
Bog'liq
geografik kartalar hududlar kozgusi mulohaza va tavsiyalar

Нуқталар усули билан картада ёйилиб (бўлиниб) жойлашган 
объектлар-(ҳодисалар) тасвирланаётган объектни бир хил миқдор 
бирликларида 
белгилайдиган 
ва 
унинг 
жойлашиши 
ва 
тўпланишига мос жойлаштириладиган бир хил ўлчамдаги 
кўпчилик нуқталар билан тасвирланади. Картага олишдан олдин 
нуқтанинг “оғир” лиги аниқланади, битта нуқта қайси ўлчамдаги 
миқдор кўрсаткичига мос келади (масалан, битта нуқта 500 кишига 
ёки 10 000 гектар шоли экин майдонига тўғри келади). Картада 
нуқталарни объектнинг ёки ҳодисанинг ҳақиқий жойлашишини 
энг яхши акс эттирадиган қилиб жойлаштирилади. Айрим ҳолларда 
битта картада иккита ўлчамдаги нуқта берилади, масалан, йирик 
нуқта 1000 киши, кичик нуқта эса 100 киши. Нуқталар усули 
тасвирланаётган ҳудуд чегарасида объект ёки ҳодисанинг 
тарқалиши тўғрисида кўргазмали тасаввур беради. Нуқтанинг 
“оғир”лиги унинг миқдори, ранги эса сифат тавсифини аниқлашга 
имкон беради. Бу, айниқса, контраст (кескин фарқ қилиб) 
жойлашган ҳодисалар учун самарали усул ҳисобланади. Нуқталар 
картага иккита усул билан, яъни географик ва статистик усул билан 


36 
қўйилади. Географик усулда ҳодисанинг географик жойланиши 
(тарқалиши) ҳисобга олинади. 
Сифатли 
фон 
(ранг) 
усули 
билан 
карта 
(лар)да 
тасвирланаётган 
ҳудуднинг 
чегарасида 
(акваториясида) 
тасвирланаётган ҳодисани (объектни) у ёки бу маълум сифат 
белгиси бўйича (асосида) қисмларга бўлиш ва уларнинг ҳар 
бирини майдонли график воситалар ёрдамида қоплаш ёки 
тўлдириш йўли билан ўша ҳодисанинг сифат фарқлари 
тасвирланади. 
Ҳудудни 
(акваторияни) 
қисмларга 
бўлиш 
тасвирланаётган ҳодисани сифат кўрсаткичлари билан узвий 
боғланган бўлади. Масалан, тупроқ карталарида ушбу қисмлар 
орасидаги чегара қаерда битта тупроқ типи (кичик типи, тури) 
бошқаси билан алмашинса, ўша ерда ўтказилади (26-расм). Сўнгра 
битта типдаги қисмлар қабул қилинган рангга бўялади ёки 
штрихланади. Шунингдек бу усул ҳар хил районлаштириш 
карталарида (масалан, табиий-географик, иқтисодий-географик, 
тупроқ-иқлим ва ҳ.к.), ҳалқлар, геологик, ботаник карталарда 
асосий усул сифатида қўлланилади. 
Топография - ёки қуйи геодезия, план ёки картага тушириш 
учун ер юзасини ўлчовчи амалий фан. Топография қуйидаги 
асосий методлардан фойдаланади: кўз билан чамалаб план олиш, 
угломер (бурчак ўлчайдиган асбоб) билан план олиш, мензуль 
билан план олиш, тахеометрия ёки дальномер билан план олиш. 
Тоғли жойларда фотограмметрия қўлланилади. Кейинги вақтларда 
аэропланларда туриб плап олиш кенг қўлланилмоқда, буни 

Download 3,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish