Муаллифларнинг картография фанининг истиқболига тегишли фикр-мулоҳаза, истак ва тавсиялари ўз ифодасини топган. Рисола уч қисмдан иборат



Download 3,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/37
Sana23.02.2022
Hajmi3,93 Mb.
#180752
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   37
Bog'liq
geografik kartalar hududlar kozgusi mulohaza va tavsiyalar

Масштабсиз шартли белгилар билан контурларини карта 
масштабида кўрсатиш мумкин бўлмаган объектлар тасвирланади. 
Масалан, алоҳида турган, ориентир аҳамиятига эга бўлган 
дарахтлар, булоқ, қудуқ, тегирмон, завод ва фабрикалар, нефт ва 
газ қудуқлари, ёдгорликлар ва бошқа шу каби объектлар 
масштабсиз шартли белгилар билан кўрсатилади. Бунда 
объектларнинг 
ташқи 
кўриниши 
(қиёфаси) 
сақланмайди. 
Объектнинг жойдаги ўрни эса, одатда шартли белгининг марказига 
ёки тагига тўғри келади. 
Майдонли шартли белгилар билан карта масштабида 
контурини сақлаб қолиш мумкин бўлган объектлар тасвирланади. 
Масалан, ўрмон, ботқоқлик, ўтлоқ, боғ, полиз, кўл ва бошқалар 
майдонли шартли белгилар билан кўрсатилади. Объектларнинг 
ташқи кўриниши (қиёфаси) сақланади. Уларнинг контурлари турли 
рангга бўялади ёки бошқа майдонли график воситалар билан 
тўлдирилади. Ботқоқ ва шўрхок ерларнинг контурлари ичига турли 
хил штрихлар чизилади. Аввал бу белгилар учун «контурли 
белгилар» ёки «масштабли белгилар» терминлари қўлланилган. 
Маълум жойга тааллуқли диаграммалар усули маълум 
нуқталарга тўғри келтирилиб жойлаштирилган диаграммалар, 
узлуксиз ва чизиқли тарқалган мавсумий ва бошқа даврий 
ҳодисаларни, уларнинг ривожланиши, миқдори, давом этиши, 


35 
қайталаниши ва бошқа дискрет тавсифлаш учун кенг ишлатилади. 
Одатий мавзулар: ҳароратнинг йил давомида ўзгариши, ойлар 
бўйича ёғин-сочин миқдорининг тақсимланиши, қор қопламининг 
динамикаси, дарёларнинг йиллик оқимининг ойлар бўйича 
тақсимланиши, шамолларнинг йўналиши ва кучи ва ш.к. 
Миқдорли фон (ранг) усули билан карта (лар)да 
тасирланаётган ҳудуд чегарасида (акваториясида) тасвирланаётган 
ҳодисани (объектни) у ёки бу маълум миқдор кўрсаткичи бўйича 
(асосида) уни қисмларга бўлиш ва уларнинг хар бирини майдонли 
график воситалар ёрдамида қоплаш ёки тўлдириш йўли билан ўша 
ҳодисани миқдор фарқлари тасвирланади. Ҳудудни (акваторияни) 
қисмларга бўлиш тасвирланаётган ҳодисанинг миқдор 
кўрсаткичлари билан узвий боғланган бўлади. Ушбу қисмлар 
орасидаги чегаралар акс эттирилаётган ҳодиса билан узвий 
боғланган белгилар бўйича ўтказилади ва ҳар бир қисм учун у ёки 
бу рақамли маълумотлар бўйича акс эттирилаётган ҳодисанинг 
миқдор тавсифи кўрсатилади. Шунингдек, бу усул дарё 
сувларининг оқим модулларини, тупроқлардаги ҳаракатчан азот, 
фосфор, калий формаларини ва миқдорини тавсифловчи 
карталарда ҳам кенг қўлланилади. 

Download 3,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish