Монография тошкент "iqtisod-moliya" 2018 уук: 336. 021(575. 1) Кбк



Download 1,66 Mb.
bet25/47
Sana24.02.2022
Hajmi1,66 Mb.
#189094
TuriМонография
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   47
Bog'liq
УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА УРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ

биринчидан, солик имтиёзларини мавжудлигини асосий сабабларидан
120
бири бу солик туловчи (юридик ва жисмоний шахс) ларнинг жамиятда тутган мавкеи, ижтимоий холати турлича эканлигидан. Шу жихатдан барчага бир хил тартибда (микдорда) солик солиш маънога эга булмайди;
иккинчидан, давлат иктисодиётга таъсир этиб уни тартиблаш вазифасини амалга ошириш шароитида турли хил дастаклардан фойдаланади. Бу дастакларнинг асосийларидан бири бу жамиятдаги баъзи мухим сохаларни ёки солик туловчиларнинг фаолиятини рагбатлантириш максадида солик имтиёзлари белгиланади. Яъни, давлат солик имтиёзлари оркали иктисодиётни самарали ва кулай бошкариш ёки тартиблаш имкониятига эга булади. Бундан куринадики, солик имтиёзлари давлатни уз функция ва вазифаларини юзага чикарувчи мухим дастак сифатида юзага чикади;
учинчидан, солик имтиёзлари кулланилишининг асосий сабабларидан яна бири бу миллий даромадни кулай, самарали ва окилона таксимлашга эришишдан иборатдир. Яъни, бундан соликлар сифатида бюджетга жалб этилиши лозим булган молиявий ресурслар имтиёз бериш туфайли бюджетга жалб этилмасдан солик туловчиларнинг узларига максадли равишда колдирилади. Бунинг афзаллик томони шундаки, солик туловларини бюджетга олиш ва уни яна кайта таксимлаш ишларини осонлаштиради ва иш фаолият турларини рагбатлантиришга эришилади.
Бозор иктисодиёти шароитида солик ислохотларини самарали юритиш максадида соликлар воситасида таъсир этиш, улар буйича имтиёзларни куллаш, иктисодиётнинг турли сохаларини бир текис ривожланишини таъминлаш билан боглик тадбирлар амалга оширилмокда. Давлат солик имтиёзларини куллаш оркали иктисодиётнинг турли сохаларига турлича таъсир курсатади, яъни айрим рентабелли ва норентабелли сохалар уртасидаги мувозанатни мувофиклаштиради.
Кайд этиш жоизки, солик имтиёзлари хусусида турли хил тариф мавжуд. Солик имтиёзларининг мохиятини туларок англаб етиш учун аввало ана шу турли хил тарифларни келтириш максадга мувофик.
Жумладан, профессор КЯхъёев фикрига кура «Солик туловчиларни соликдан озод этиш, улар тулайдиган солик микдорини (солик базасини)
- .. 173
камайтириш ёки солик тулаш шартини енгиллаштириш солик имтиёзидир» . Шунингдек, ушбу иктисодчининг таъкидлашича солик имтиёзи деган термин урнига солик енгиллиги термини бу жараённинг мохиятини очиб беради. Амалиётчи, иктисодчи олим Ш.Гатаулин солик имтиёзларига куйидагича таъриф беради: «Солик имтиёзлари амалдаги конунларга мувофик равишда

соликлардан тулик ёки кисман озод килишдир (скидкалар, чегириб ташлашлар ва хоказо)»91.
Профессор Т.С.Маликовнинг таъкидлашича: «солик имтиёзлари деганда солик туловчининг солик мажбуриятлари хажмининг тулик ёки кисман кискариши, тулов муддатининг кечиктирилиши ёки оркага сурилиши тушунилади. Соликларнинг раFбатлантирувчи функцияси солик имтиёзлари тизими оркали амалга оширилади. Солик имтиёзи соликка тортиш объектининг узгаришида, соликка тортиш базасининг камайишида (кискаришида), солик ставкаларининг пасайтирилишида ва бошкаларда уз ифодасини топади. Соликка тортилмайдиган объект минимуми, алохида шахслар ва солик туловчиларнинг айрим тоифаларини солик тулашдан озод килиш, соликка тортиш объектидан айрим элементларни чикариш, солик ставкаларини пасайтириш, максадли солик имтиёзлари, солик кредитлари (соликлар туловларини кечиктириш) ва бошкалар солик имтиёзларининг куринишларидир
175
(турларидир)» .
Соликларнинг ва улар буйича бериладиган имтиёзларнинг мавжудлиги доимо давлат вужудга келиши билан боFланиб келинган. Буюк Сохибкирон Амир Темур тузукларида таъкидланишича «Соликлар давлатнинг иктисодий
.. г- 176
таянчи ва намоён булишидир» .
Темур тузукларида берилган соликка тортиш тамойилларига назар ташлайдиган булсак, уларнинг асосини хам соликка тортишда бериладиган имтиёзлар эгаллайди. Унга мувофик солик туловчилардан соликларни аралашли ундириш солик сиёсатини диккат марказида туради. «Темур тузукларида» келтирилишича «Кимки бирон сахрони обод килса ёки полиз килса, ёки бирон боF кукартирса ёхуд бирон хароб булиб ётган ерни обод килса, биринчи йили ундан хеч нарса олмасинлар, иккинчи йили раият уз розилиги билан берганини олсинлар, учинчи йили (эса олик-солик) конун - коидасига мувофик хирож йотилсин»92. Бундан куринадики, соликлардан бериладиган имтиёзлар бевосита давлатнинг (хазинани) иктисодий кудратига боFлик булиб, унда солик имтиёзлари билан бюджет (хазина) даромадларини шакллантиришнинг узаро боFликлиги акс эттирилган.
Солик имтиёзларини куллаш механизмидаги энг мураккаб жараён булиб, бу солик имтиёзларини белгилаш мезонларини адолатли тарзда белгилаш хисобланади. Аммо, кайд этиш жоизки, солик имтиёзларини белгилаш жахон амалиётида хар бир мамлакатнинг иктисодий сиёсатининг мазмун -мохиятидан келиб чикиб белгиланади ва шу жихатидан у турли давлатларда турлича булади. Солик имтиёзларини белгилаш мезонларини куйидаги 3.7-расм оркали янада ёркинрок тасаввур килиш мумкин.


3.7-расм. Солик имтиёзларини белгилаш мезонлари178




  1. расмдан куришимиз мумкинки, Узбекистон Республикаси солик конунчилигида солик имтиёзларини белгилаш муайян мезонлар асосида амалга оширилган. Солик имтиёзларини солик туловчиларнинг инвестицион мавкеига, уларнинг ижтимоий холатига, республикамизда кайси сохани ривожлантириш устуворлигига, солик туловчиларнинг импортни урнини босадиган махсулотларни ишлаб чикариш даражасига хамда давлатлар уртасидаги халкаро иктисодий муносабатларга асосланиб белгилангандир. Солик имтиёзларини мезонларини тугри объектив аниклаш соликларнинг адолатлилик тамойилини ифодаси сифатида юзага чикади.

Бугунги кунда республикада тадбиркорлик субъектларига кулай инвестицион иклим ва ишбилармонлик мухитини шакллантириш максадида, солик имтиёзлари куйидаги йуналишларда берилмокда (3.8-расм):












Download 1,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish