Монография / (ТИҚхмми илмий Кенгаши томонидан чоп этишга тавсия қилинган) Тошкент-2019


Ғўзани турли суғориш тартибларининг сизот сувлари сатҳи ва минерализациясига таъсири



Download 1,23 Mb.
bet24/38
Sana22.11.2022
Hajmi1,23 Mb.
#870648
TuriМонография
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   38
Bog'liq
Сувнинг ўсимлик ҳаётидаги роли

Ғўзани турли суғориш тартибларининг сизот сувлари сатҳи ва минерализациясига таъсири


Тупроқнинг иккиламчи шўрланиши кўпинча сизот сувларнинг сатҳи ва минерализациясига боғлиқ.
Сизот сувлари режимининг шаклланиши турли омилларга билан белгиланади. Яъни суғориладиган майдоннинг юзаси ва тузилиши (типографияси), литологик қирқими, гидрогеологик ва геологик шароитлари, суғориш ишларининг олиб борилиши ва инсон фаолияти билан чамбарчас боғлиқ ҳисобланади.
Хоразм вилоятининг суғориладиган майдонида ер ости сувлари режими тўғридан-тўғри Амударёдан сув оладиган суғориш тизимларининг ишлаш тартиби, суғориш ва шўр ювиш меъёрларига боғлиқ.
Тажриба даласидаги сизот сувларининг тажриба йиллари бўйича ўртача ўзгариш динамикаси қуйидаги 4.4.2.1-расмда келтирилган.
Ғўза даласида ўсув даврида сизот сувлари сатҳининг ўзгариши ўртача тажриба йиллари бўйича вегетация даври бошида: 153-164 см. вегетация даври охирига келиб: 139-160 см. ни ташкил қилди. Суғориш ишларини амалга ошириш натижасида сизот сувлари сатҳининг кўтарилиши барча тажриба ва вариантларда кузатилди. Сизот сувларининг кўтарилиши асосан ён томондаги хўжаликларда қишлоқ хўжалик экинлари юқори меъёрлар билан суғорилиши ва суғориш тармоқларидаги фильтрация сувлари билан боғлиқ бўлди. Тажриба далаларида мақбул суғориш тартибини таъминлаган 3- вариантда вегетация даврида сизот сувларининг сатҳининг йиллар бўйича ўзгариши 139-175 см.(1 тажриба), 132-179 см. (2 тажриба) ва
124-173 (3 тажриба) см. бўлди.





4.4.2.1-расм.

Сизот

сувлари

сатҳининг

тажриба

далалари

(вариантлар)

бўйича

ўзгариши

(ВБ-вегетация боши, ВО-вегетация охири)
Тадқиқот ишларини олиб боришда, яъни ўсув даврида юқори миқдорда суғориш нормаси хар гектарига 1000-1300 м3 берилган вариантларда (1 вариант) сизот сувлари сатҳи 10-13 см. оралиғида кўтарилди. Фаол қатламнинг намлик дефицити бўйича суғориш меъёри берилган вариантларда сизот сувлари сатҳи деярли ўзгармади, намликнинг дефицитини 30 фоизга оширилган суғориш меъёри билан суғорилган 4 вариантда сизот сувлари сатҳи 2-4 см. га кўтарилди.
Тажриба далаларида сизот сувларининг минерализацияси вегетация даври бошида асосан 2,0-2,5 г/л бўлди. Вегетация охирига бориб бу кўрсатгичлар кам ўзгарди: катта суғориш меъёрлари билан суғорилган вариантларда (1-вариант) 2,7-3,0 г/л, ўзгариб турди, фаол қатламнинг намлик дефицити бўйича суғориш меъёри билан суғорилган вариантларда сизот сувларининг минерализация даражаси 2,3-2,5 г/л бўлиб, сизот сувларига суғориш сувлари билан бирга, тупроқдаги мавжуд бўлган сувда эрувчан тузлар ҳам келиб қўшилиши кузатилди.
Умуман олганда тажриба далаларида, вегетация бошида сизот сувлари Приклонский В.А. классификацияси бўйича кучсиз минераллашган сув тоифасига мансуб бўлиб, вегетация охирига бориб, унинг концентрацияси ошишига қарамай кучсиз минераллашган даражаси доирасида қолган.



      1. Download 1,23 Mb.

        Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish