Молия бозори kitob


 НОБИРЖАВИЙ ОПЕРАЦИЯЛАР. ЭЛЕКТРОН САВДО ТИЗИМЛАРИ ВА



Download 1,81 Mb.
Pdf ko'rish
bet71/139
Sana23.02.2022
Hajmi1,81 Mb.
#161519
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   139
Bog'liq
moliya bozori va qimmatli qogozlar

7.6. НОБИРЖАВИЙ ОПЕРАЦИЯЛАР. ЭЛЕКТРОН САВДО ТИЗИМЛАРИ ВА 
УЛАРНИНГ ФАОЛИЯТ МЕХАНИЗМИ. 
 
1998 йил 31 июлда Ўзбекистон ҳукумати томонидан “Қимматли қоғозлар бозорида ҳисоб-
китоб-клиринг ташкилотлари тўғрисида муваққат низом” қабул қилинди. Низомга асосан 
хусусий шахсларга қимматли қоғоз катта туркумларини сотиш ва сотиб олиш имконини 
берувчи электрон тизими ҳамда “Элсис-Клиринг” ҳисоб-китоб-клиринг палатаси фаолият 
кўрсата бошлади. 
"
Молия ва сугурта хизматлари" кафедраси
PDF created with pdfFactory Pro trial version 
www.pdffactory.com


140 
“Элсис-савдо” биржадан ташқари электрон тизим брокерларни четлаб ўтиб мустақил иш 
олиб бориш имконини беради. Бу тизим жаҳон амалиётида ХХ асрнинг -70 йилларрида амал 
қила бошлади ва тез ривож топиб келмоқда.
Нобиржавий кимматли когозлар бозори – бу кимматли когозларнинг муомалада 
бўлишини таъминловчи муҳит булиб, унга фонд биржаларига сотувга киритилмаган, кимматли 
когозларнинг эркин савдоси диллерлар томонидан махсус телекоммуникация тармоқлари 
(телефон, 
телефакс) 
компьютер 
воситалари 
ёрдамида 
амалга 
оширилади. 
ғарб 
мамалкатларининг нобиржавий бозорларида кимматли когозларнинг олди-сотдиси фонд 
биржасида қайд қилинмаган кимматли когозлар билан ва воситачилар орқали фонд биржасида 
қайд қилинган кимматли когозлар билан амалга оширилади. Бунда воситачилар фонд 
биржалари томонидан ўрнатилган юқори ставкали комиссион йиғимлардан қочишга интилади. 
Фонд биржасида аъзо бўлмаган бу воситачилар кимматли когозларнинг йирик партиялари 
билан олди-сотдини амалга ошириб комиссион тўловлардан жуда катта тежамга эга бўладилар. 
Шу билан бирга улар фонд биржаларидаги курснинг барқарорлигидан анча холи бўладилар, 
воситачиларни четлаб компьютер тизимида қайд қилишга кимматли когозларни жалб 
қиладилар.
Компьютер техникаси ва алоқа каналларидан фойдаланувчи нобиржавий савдоларнинг 
янги шакллари ўзларини брган сари қатият билан кўрсатишмоқда. Булар инвестиция 
диллерлари миллий уюшмасининг автоматик катировка тизими (иктисодий адабиётларда бу 
НАСДАК) деб қисқартирилиб берилади;
Биржадан ташқари автоматик савдо Канада тизими; 
Сингапур фонд биржаси қошидаги Автоматик катировкалаш ва дилинг тизими 
Биржа савдоларининг кенг ривожланиши уларни глобализациялашуви жуда кўп 
информациялар тўплаш, уларни сақлаш, таҳлил қилиш, қайта ишлаш ва узоқ масофаларга 
юбориш масалаларини ҳал этишни талаб этади. Бу эса биржа савдоларида 
компьютерлаштиришдан кенг фойдаланиш электрон савдо тизимини жорий этишга олиб 
келади. Биржа фаолиятини компьютерлаштириш муаммолари жуда кенг масала. Аввалам бор 
биржа ходимларини бу жараёнга тайёрлаш керак (уларнинг мехнат технологиясини 
ўзгартириш, малакасини ошириш, психологик жиҳатдан тайёрлаш керак); сўнгра биржа 
инфраструктураси сервисини ошириш керак; ҳар бир биржанинг шу жараёнга ўтишини 
таъминлаш керак. 
Бунинг учун электрон ҳисоблаш машиналари орқали программалар тузишни талаб 
қилади. Энди барча биржадаги операциялар қоғозсиз электрон система орқали амалга 
оширилиши керак бўлади. 
Шу мақсадда: 
- брокер идораларининг мижозлар билан ишлаш ва улар учун керакли хужжатларни 
тайёрлаш; 
- брокерлар томонилан талабларни биржага ошириш; 
- биржа ведомостини шакллантириш; 
- тузилган шартномаларни амалга ошириш учун керакли булган хужжатларни тайёрлаш; 
- савдо давомида электрон таблоларидан фойдаланиш; 
- биржа бўлинма (регион)лардан аризаларни марказга еткариш; 
- савдо жараёнида аукционларни ташкил қилиш; 
- брокер-сотувчи билан брокер-сотиб олувчи ўртасидаги шартнома шартларини;
биржанинг ички фаолият хизматлар турини автоматлаштиришга тўғри келади. 
Биржаларда бошкарувнинг автоматик системага ўтиш аввало, бор харажатларнинг 
камайишига, ишни осонлаштиришга хизмат қилади. Бу аста секинлик билан ҳал этилаётган 
жараёндир.
"
Молия ва сугурта хизматлари" кафедраси
PDF created with pdfFactory Pro trial version 
www.pdffactory.com


141 

Download 1,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   139




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish