Moddalarning kimyoviy texnologiyasi



Download 5,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet44/468
Sana08.08.2021
Hajmi5,03 Mb.
#141772
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   468
Bog'liq
boglovchi-moddalarning-kimjovij-tehnologijasi-lot

60
100
0 - 5
5
3
5 - 2 0
17
11
2 0 -4 0
30
16
4 0 -8 0
48
46
8 0 -1 2 0

24
K o 'rin ib   turibdiki,  ch iqish  teshigi  tovar  fraksiyasin in g  eng 
katta  o 'lch am id an   kattaroq  m aydalagich  ishlatish  ham da  yopiq 
chizma bo'yicha  m aydalash  maqsadga  muvofiqdir.  Bu  holda m ayda- 
chuyda chiqindi  kam   b o 'lad i.  M isol  uchun 4 0 —80  m m  o 'lch am d a 
maydals'n  uchun  ch iqish  teshigi  60  m m   m aydalagich  ishlatish 
kerak  b o 'lsa ,  unda  m aydalangan  m ahsulotda  48%   to var  fraksiya, 
chiqish  teshigi  10 0   m m   b o 'lsa ,  taxm inan  4 6 + 2 4 -0 ,4 6 = 5 7 %   tovar 
fraksiya  hosil  bo'ladi.  C hun ki  80  mm  dan yirik b o 'laklam i  ikkinchi 
m arta  m aydalash  9%  ga  yaqin  tovar  m ahsulot  beradi.
M aydalangan  ohaktoshni  elash  uchun  har  xil  saralagich  sim 
g 'alvir,  shu ju m lad an ,  uch  elakli  ekssentrik  saralagich  ishlatiladi 
(13 -ja d v a l).
I3 -ja d va l.
Ohaktoshlarni  elash  uchun  ishlatiladigan  saralagich  sim  g‘alviming
texnik  tavsili.
Ko‘rsatkichlar nomi
Saralagich turi
SM-96
SM-61
ElakoMchamlari,  mm 
Elaklar  soni,  dona 
Elak  teshiklarining  oMchamlari,  mm 
Ishlab chiqarish  unumi,  m 3/soat 
Elektro yuritgich  quwati,  kvt
750x2000
3
60x60
13-16
3,2
1230x3050
3
32x32
60
7,8


E la k   tesh ik larin in g  o ‘ lch am lari  ohaktosh  d on alari  q an d ay 
yiriklikda bo'lishi kerakligiga qarab tanlanadi. Tanlanayotganda shuni 
nazarda  tutish  kerakki,  elak  teshiklarining  o ‘ lcharni  kichraysa, 
saralagich  sim   g 'a lv im in g  unum i  ham   keskin  kam ayadi.  Elaklarni 
alm ashtirayotgan d a  saralagich  sim  g ‘alvir  talab  qilgan  darajada 
u n u m li  ishlatiladigan  b o 'lish ig a  qarab  tekshirilishi  lozim .
O haktosh  sifati  belgilariga qarab  saralanadi.  T arkibida k o ‘ p gil 
yo k i  qum   aralashm a  b o 'lg an   ohaktoshlarni  ajratib  tashlash  kerak, 
aks  hold a,  kuydirish  haroratida  bun day  ohaktosh  qism an  erib 
yu m sh ayd i  va  katta  b o 'la k -b o 'la k   b o 'lib   qotib  qoladi  yoki  pech 
qoplam aga  yopishib,  shixtaning  osilib  qolishiga  sababchi  b o'lad i.
O haktoshlarni  konning  o 'zid a  m aydalab,  elab,  saralab  olgan 
m a’qul.  Shunda uni tashish arzonga tushadi,  ohaktosh chiqindilarini 
to 'k ish  jo y la ri  o son gin a  topiladi.
P ech  tinim siz  ishlashi uchun  pech sexdagi  sarflash bunkerlarida 
p ech n in g  butun  bir  yoki  ikki  sm ena  d avom id a  (m aydalagich- 
saralagich,  uskunanin g  ishlash  rejim iga  qarab)  to 'xto vsiz  ishlab 
turishi uchun yetarli  m iqdorda mayda ohak zaxirasi saqlanadi.  Zavod 
xo m ash yo   bazasi  yaqin id a  b o 'lsa,  om borda uch  kunlik  xom ashyo 
zaxirasi turishi  kerak.  Z avo d  tashib keltiriladigan  xom ashyo hisobiga 
ishlasa,  bir  o ylik   ohaktosh  zaxira  saqlanadigan  om bor  quriladi.
O m borlarga tashish  ishlarini  qo'lda bajarish o 'm iga m exanizm lar 
vositasid a  bajarish  im konini  beradigan  tuzilm alar  o 'm atilad i.

Download 5,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   468




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish