Министерство высшего и среднего специального образования республики узбекистан ўзбекистон республикаси



Download 6,3 Mb.
Pdf ko'rish
bet100/202
Sana23.02.2022
Hajmi6,3 Mb.
#161365
TuriКнига
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   202
Bog'liq
1 китоб СамДАКИ compressed

Адабиѐтлар рўйхати: 
1. 
Чиненков Ю.В., Евдокимов А.А. Трехслойные стеновые панели с гибкими связями и 
эффективным утеплителем //Бетон и железобетон. – Ташкент, 1981. -№ 3. – С. 48-52. 
2. 
Миненков Ю.В. Расчет изгибаемые железобетоннных панели с эффективным 
утеплителем и гибкими связями //Строителььная механика и расчет сооружений. – 
Ташкент, 1982. -№ 4. – С. 15-19. 
КОМПОЗИТ ҚУРИЛИШ МАТЕРИАЛЛАРДАН ТАЙЁРЛАНГАН ЭНЕРГИЯ ВА 
РЕСУРСТЕЖАМКОР УЧ ҚАТЛАМЛИ ДЕВОР ПАНЕЛЛАРНИНГ ИҚТИСОДИЙ 
САМАРАДОРЛИГИ 
С.Р. МажидовТошкент архитектура-қурилиш институти 
 
Давлатимиз мустақилликка эришгандан кейин демократик жамият ва бозор 
иқтисодиѐтини барпо этишга йўналтирилган босқичма-босқич ислоҳотлар сиѐсий Ўзбекистон 
аҳолиси фаровонлигини яхшилашда анчагина ижобий ижтимоий-иқтисодий ўзгаришларга олиб 
келади. Бетон ва темирбетон маҳсулотлари ишлаб чиқаришни ривожлантириш учун қурилиш 
ишларини самарадорлиги ва сифатини ошириш бўйича талаблар қўйилади. Буларни 
мувоффақиятли равишда амалга ошириш учун, асосан композит материаллар ва 
конструкциялар ишлаб чиқаришни ривожлантириш, серметалл, қурилиш қиймати ва 


163 
сермеҳнатлилигини, бино ва иншоотларни оғирлигини пасайтиришни таъминловчи ҳамда 
уларни қурилиш ва эксплуатация қилишдаги жами ресурстежамкор энергетик маблағлар 
сарфини камайтиришга эришиши лозим. 
―Кучни силжитиш–қовушоқлик‖ боғланишини олишдан ва боғланишлар кўтариши 
мумкин бўлган чегаравий юкланишларни аниқлашдан иборат эди. 
Боғланишлар 10 мм диаметрли қилиб қабул қилинган, бетон – саноат ва қишлоқ хўжалик 
бинолари учун лойиҳа панеллари каби ички қатламининг қалинлиги 100 мм, ташқи 
қатламиники 50 мм бўлган В 25 синфли оғир бетон. Тажриба намуналари иситкич қатламининг 
қалинлиги 50, 75 ва 100 мм бўлганда 30 х 30 см ўлчамда лойиҳаланган. Боғланишлар тўртта 
алоҳида стерженлар кўринишида ишланган. Иситгич сифатида ДТС Уз 716-96 бўйича маркаси 
30 бўлган полистрол пенопластдан фойдаланиш кўзда тутилди. 
Бино ва иншоотлардаги ишлар шуни кўрсатдики, ҳозирги вақтда ташқи деворлар яьни 
юпқабетонли, ғиштли, ѐғочли ва бошқалар замонавий иссиқлик-техник ва иқтисодий 
талабларга тўғри келмайди. Иссиқликни таминлашда асосий композит материалдан қатъий 
назар деворнинг конструкцияси иссиқлик ҳимояловчи қатлам билан қопланиши лозим. Ўртача 
иссиқлик изолацияланган учқатламли панелли бетонларнинг ўртача юзаси 300-500 кг/м
3

зичлиги 0,5-2,5 МПа, иссиқлик узатилиши юпқадевордан иборат бирқатламлиларга нисбатан 
2,5-4 марта кам. Бу ерда ананавий тулдирувчилар (перлит, керамзит ва шу турдаги бошқа 
маҳсулотлар) ишлатилиши мумкин, аморфли структура тулдирувчилар (пеношишагранула, 
азерит, баролит, диолит ва стеклозоит), қайсиларнинг иссиқлик ўтказувчанлиги кристалл ва 
ѐғоч ва қишлоқ ҳўжалиги тўлдирувчиларга нисбатан 25-30 % га кам.
Учқатламли 
конструкцияларнинг 
ишлатилиши 
техник 
қурилишлар 
ва 
конструкцияларининг оғирлигини ўртача 4,5 марта камайтиради. Бунинг натижасида бинонинг 
сейсмик бардошлиги ошади. Учқатламли конструкцияларнинг ишлатилиши қурилишнинг 
сифатини ва биноларнинг иссиқлик ҳимояланишини оширади.
Композит қурилиш материаллардан фойдаланиб энергия ва ресурстежамкор девор 
панеллари ҳаммаси бўлиб, иситкичли қатлами турлича бўлган 12 та намуна (6 та намунадан 2 
босқичда) тайѐрланди ва синовдан ўтказилди. Боғланишлар ички қатлам ва иситкич 
ѐтқизилгандан сўнг ўрнатилди. 
Синаш вақтига келиб биринчи босқичдаги намуналарда бетоннинг мустаҳкамлиги 27,7 
МПа ни, иккинчиси 29,3 МПа ни ташкил этди. Боғланишлар арматураси 372,1 МПа 
кучланишда оқувчанлик майдонига эга бўлди, унинг вақтинчалик қаршилиги 56,5 МПа га тенг. 
Полистролбетон (ПСБ)нинг силжиш модули 3,5 МПа ни, силжишдаги мустаҳкамлик 3,8 МПа 
ни ташкил этди.
Уч қатламли намуналарнинг сурувчи куч таъсиридаги қатламлари ўзаро сурилишининг 
тавсифи намуна мисолида (иситкичсиз) 1-расмда кўрсатилган. Юкланишнинг бошида 
силжишлар кучга пропорционал равишда ортади, кейин силжишнинг ўсиши тезлиги ортади ва 
охирги босқичда силжиши бироз оширилганда ҳам анча катта қийматга ортади. 

Download 6,3 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   202




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish