Министерство высшего и средне специального образования республики узбекистан



Download 0,97 Mb.
bet106/137
Sana25.06.2022
Hajmi0,97 Mb.
#702875
TuriУчебно-методический комплекс
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   137
Bog'liq
Философия мажмуа 2021 год

Важнейшим источником сознания является внешний материальный мир, который оказывает основное влияние на развитие сознания.
Вторым источником сознания считается социокультурная среда, в которой формируется сознание человека.
Третий источник сознания — духовный опыт самого человека, его переживания, осмысления, внутренние усилия (внутренняя работа духа).
Философия – особая форма познания мира, вырабатывающая систему знаний о фундаментальных принципах и основах человеческого бытия, о сущностных характеристиках человеческого отношения к природе, обществу и духовной жизни. “Новейший философский словарь”. Минск, 1999.
Мировоззрение – система взглядов на мир и место человека в этом мире, отношение человека к этому миру, обществу и самому себе.
Культура – исторически развивающаяся совокупность, единство материальных и духовных ценностей, выработанных человечеством.
Цивилизация - наиболее яркое выражение совокупности всех форм и видов преобразующей деятельности какого-либо народа.

МИНИСТЕРСТВО ВЫСШЕГО И СРЕДНЕ-СПЕЦИАЛЬНОГО ОБРАЗОВАНИИ
РЕСПУБЛИКИ УЗБЕКИСТАН

САМАРКАНДСКИЙ ИНСТИТУТ ЭКОНОМИКИ И СЕРВИСА
КАФЕДРА «СОЦИАЛЬНЫЕ ДИСЦИПЛИН»



ПРИЛОЖЕНИЯ ПО ПРЕДМЕТУ
«ФИЛОСОФИЯ»

Самарканд – 2021
ЎЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА ЎРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ






Руйхатга олинди 2011 йил " 2 " Н
Ўзбекистан Республикаси Олий ва ўрта махсус таълим вазирлигининг 2011 йил 17 сентябрдаги 392-сон буйруги билан тасдикланган





1TAJRIBA-SINOV
Ф А Л С А Ф А фанидан намунавий ДАСТУР
(бакалавр йўналиши учун)
ТОШКЕНТ - 2011

Мазкур намунавий дастур Олий ва ўрта махсус, касб-хунар таълими ўқув-методик бирлашмалари фаолиятини мувофиклаштирувчи кенгашнинг 2011 йил 9 сентябрдаги 3-сон мажлис баёни билан тажрибавий дастур сифатида маъкулланган.
Ушбу дастур "Фалсафа" фанидан бакалаврнинг тайёргарлик даражаси ва зарурий билимлари мазмунига қўйиладиган талаблар асосида тайёрланган.
Тажрибавий дастўрни келгусида тулдирилган ва бойитилган холда чоп этиш заруратини хисобга олиб, фикр-мулохазаларингизни куйидаги манзилга юборишингизни сураймиз:
Тошкент шаҳар, 2-Чимбой кўчаси 96-уй, Олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги "Маънавий-ахлокий тарбия" бошкармаси, тел: 246­10-58, 246-10-54.
Фаннинг ўқув дастури Мирзо Улуғбек номидаги Ўзбекистон Миллий университетида ишлаб чикилган.
Тўзувчи:
Шермухамедова Н.А. - фалсафа фанлари доктори, профессор (ЎзМУ) Такризчилар:
Ачилдиев А.С. - фалсафа фанлари доктори, профессор. (ТошИУ)
Раматов Ж - фалсафа фанлари доктори, профессор (ТТЙМИ) Тухтаев Х.П - фалсафа фанлари номзоди, доцент (ЎзМУ)
Фаннинг ўқув дастури Мирзо УлуFбек номидаги Ўзбекистон Миллий университети Илмий-услубий кенгаши томонидан тавсия этилган (2011 йил 19 августдаги 1-сон баённома).


КИРИШ
Мустақилликнинг тараққиёт йўли мамлакатимизда фан ривожи учун кенг имкониятлар яратди. Фаннинг барча сохаларидаги каби фалсафада туб ўзгаришлар содир булди. Зеро, энг қадимий ривожланиш тарихига эга булган фалсафа ўзида турли даврларнинг ижтимоий-сиёсий қарашларини мужассамлаштириб, воқеа ва ходисаларнинг моҳиятини англашни, нафақат англаш, балки уларга муносабат билдиришни шакллантиради. Модомики шундай экан, бугунги кунда фалсафани янада ривожлантириш, ёш авлодни фалсафий дунёқараш, замонавий фан ютукларига асосланган фалсафий билимлар билан куроллантириш мухим ахамият касб этади. Чунки Президент Ислом Каримов таъкидлаганидек: "Бугунги замонда мафкура полигонлари ядро полигонларидан хам купрок кучга эга"1.
Фалсафий тафаккўрнинг ижтимоий-сиёсий асослари ҳар кандай жамият халкининг ижтимоий онгини ўзгартиришга, унинг пировард мақсадларига хизмат килишга каратилган.
Бугунги кунда фалсафий тафаккўрнинг янгиланиши нафақат умумий маънавий мухитнинг, балки ҳар бир жамият аъзосининг ижтимоий киёфаси, рухий дунёси, мақсад ва эхтиёжларининг ўзгариши хамдир. Биринчи Президент Ислом Каримов таъкидлаганларидек: "Фалсафа барча фанларнинг отаси. Фалсафани билмайдиган одам - медицина ёки таълим, санъат ёки маданият сохаси вакили буладими, бундан катъий назар - хаётнинг, ўз касбининг маъно мазмунини яхши тушунмайди. Мисол учун, тарихни тахлил килиш учун ҳар бир воқеа ва жараёнга фалсафий қараш, уларни умумлаштирган холда зарур хулосалар чикара олиш керак. Шу боис тарихчи булиш учун фалсафий тафаккур кобилиятига эга булиш даркор" . Шундагина инсон буюк алломалар орзу килган фозил одамларнинг комил фазилатларини шакллантириш ва такомиллаштиришга муносиб хисса куша олади.
"Фалсафа" фани барча замонларда ва мамлакатларда хамма университетлар ва бошка олий ўқув юртларида ўрганиш учун мажбурий саналган фундаментал фанлардан бири булган ва шундай бўлиб колмокда.
Мазкур фанни моҳиятини ўрганишимиз жараёнида, унинг ўзига хос хусусиятларини аниклашимиз ва фалсафа инсон ўз-ўзини ва ўзини куршаган дунёни англаб етишида кандай рол уйнашини тушуна бошлаймиз. Зеро, Биринчи Президент Ислом Каримов таъкидлаганидек: "Ўзликни англаш, миллий онг ва тафаккўрнинг ифодаси, авлодлар ўртасидаги рухий-маънавий боғликдик тил оркали намоён булади" . "Бир сўз билан айтганда, ёшларимизни фалсафий тафаккур билан куроллантириш" - давр талаби. Нега деганда, бугунги замонда ҳар кандай ракиб ва мухолиф билан бахсга киришиш учун унинг қарашлари ва ғояси, фалсафасини купрок билишимиз, керак булса, унинг ўзидан хам пухтароқ эгаллашимиз лозим"2.
Шу боис фалсафага яхлит муносабатни унда кўтарилган масалаларнинг теранрок ва туликрок талкини мазкур дастур мазмунида ифодалашга ҳаракат килинган.
Мазкур дастўрнинг биринчи бўлимида фалсафанинг моҳияти, ривожланишининг асосий боскичлари ва йўналиши ҳақидаги масалаларга эътибор каратилган. Иккинчи бўлимдан онтология - борлиқ фалсафаси, фалсафада субстанция ва материя муаммоси, ҳаракат ва ривожланиш, макон ва вакт, табиат фалсафаси ва инсон борлоти муаммолари урин олган.
Дастўрнинг учинчи бўлими ривожланиш фалсафасига бағишланган бўлиб, унда ўзаро алокадорлик ва тараққиёт масалалари, фалсафа конун ва категорияларининг энг умумий жихатлари кўрсатилган. Туртинчи бўлим билиш фалсафаси, миссий, эмпирик, назарий, мантикий ва интуитив билиш даражалари, фалсафада хакикат муаммоси, назария ва амалиётнинг бирлиги, метод ва методология, ахборотлашувнинг фалсафий асослари, тушуниш ва тушунтириш каби масалаларни ўз ичига олган. Бешинчи бўлимда жамият фалсафасининг мухим муаммолари - тарих фалсафаси, фалсафий антропология, фаолият фалсафаси, ижтимоий прогнозлаштириш ва глобаллашувнинг фалсафий масалалари ёритилади.
Дастурда фалсафий муаммоларга янгича фалсафий тафаккур нуқтаи назаридан ёндашилган, назария ва амалиёт уйғунлигига эътибор каратилган.

Download 0,97 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   137




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish