Микрозарраларнинг



Download 0,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet27/59
Sana01.05.2023
Hajmi0,61 Mb.
#933931
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   59
Bog'liq
mikrozarralarning sirli tabiati.

ёки электродина­
мика, ёки атомнинг планетар модели? 
Физиклар жимлик би-
лан биринчисини танладилар. Жимлик билан, чунки Резерфорд 
тажрибасини рад этиб ҳам, эсдан чиқариб ҳам бўлмасди. Айтиш 
мумкинки, атом физикаси боши берк кўчага кириб қолган эди. 
Атом физикасини ушбу ҳолатдан Нильс Бор чиқарди. 
Бу вақтга келиб 
олимлар шуни тушиндиларки, атомни 
чуқурроқ ўрганиш учун унинг чизиқли спектрларини ўрганиш 
зарур экан
. Бунинг учун ўлчаш қурилмаларини мукаммаллашти-
риш керак эди. 
9. Бальмер сериялари
Бу вақтга келиб
 
Кирхгоф спектроскопи ҳам, унинг Фраун-
гофер томонидан мукаммаллаштирилган варианти ҳам талабга 
жавоб беролмайдиган бўлиб қолган эди. Уларнинг ўрнига спект-
роскопияга янги 
кристалл панжарали спектроскоп
 
кириб кел-
ди. Ушбу спектроскоп ёрдамида бир неча ўн йиллар давомида 
К.Рунге, Г.Кайзер ва Тюбингендаги Ф.Пашен лабораторияси 
хизматлари билан 10 мингдан ортиқ ҳар хил элементлар спек-
трал чизиқлари ўрганилди ва жадваллар тўлдирилди. 1913 йилга 
келиб спектрал анализ бўйича қилинган ишлар сони 
50 мингдан
ортиб кетган эди. Ҳусусан, машҳур бўлган спектрдаги сариқ чи-
зиқ D, аслида бир-бирларига яқин жойлашган D
1
= 5895,9256 А
0
ва D
2
= 5889,9504 А
0
чизиқлардан иборат эканлиги аниқлан-


35
ди (1А
0
= 0,1 нм = 10
-8
см бу катталик тахминан атом диаметри-
га тенг). У швед физиги И.Ангстрем шарафига қўйилган. Ле-
кин, ҳар қандай фаннинг олдида турган вазифа – бу фактларни 
йиғиш эмас, балки воқеа – ҳодисалар орасидаги боғланишларни 
аниқлаш ва уларнинг умумий сабабларини белгилашдир. Ушбу 
таблицалар (жадваллар)да атомлар структурасига тегишли бўл-
ган маълумотлар бор албатта, лекин уларни қандай қилиб ажра-
тиб олиш мумкин?

Download 0,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   59




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish