+микробиология китобч doc


Маъруза. МИКРОБИОЛОГИЯ ФАНИ РИВОЖЛАНИШИНИНГ КИСКАЧА ТАРИХИ



Download 232,9 Kb.
bet3/47
Sana26.04.2022
Hajmi232,9 Kb.
#584771
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   47
Bog'liq
0009 MM Mikrobiologiya

2. Маъруза. МИКРОБИОЛОГИЯ ФАНИ РИВОЖЛАНИШИНИНГ КИСКАЧА ТАРИХИ.


Режа:

  1. Микробиология фанининг ривожланиши тарихи.

  2. Микробиологиянинг ривожланишида А. Левенгук, Луи Пастер ва Р. Кохларнинг хизматлари.



Адабиётлар: 2,3,7,10.


Микроорганизмлар аникланмасдан олдин хам инсон катик, вино тайёрлашда, новвойчилик ишларида микробиологик жараёнларидан кенг фойдаланиб келган. Кадимги замонлардаёк шифокорлар ва табииётшунослар жуда куп юкумли касалликларни келиб чикиши сабабларини излай бошлаган эдилар. Гиппократ (эрамиздан олдин 460-377 йилларда), Воронин (116-27 йилларда) ва уша даврнинг бошка йирик олимларнинг ишларида турли-туман юкумли касалликларнинг сабабчиси тирик табиатга хос эканлиги курсатилган эди.


Урта осиё халклари чечак, лепра ва бошка касалликлартугрисида маьлумотларга эга эди. Аба Али-инб Мино (980-1037) бу касалликларнинг сабабчилари тирик мавжудотлар эканлиги ва улар сув ва хаво оркали таркалишини айтган эди.
Микроорганизмларнинг очилиши 1-чи микроскоп кашф этилиши билан богликдир. Биринчилар катори Ганс ва Захарий Янсен, сунгра Г, Галилей ва К, Дреббель томонидан микроскоплар яратилган.
Микробиология фанининг ривожланишига энг катта хисса кушган Голландиялик олим Антон ван Левенгук (1613-1723) дир. А. Левенгук узи ясаган микроскоп ёрдамида ифлос сув, турли хил органик моддали сувлар, тиш кирини текшириб микроорганизмлар борлигини куради. 1695 йилда у узининг «А. Левенгук кашф этган табиат сирлари» деган китобида уларнинг
шаклини тасвирлаб беради. Россияда биринчи микроскоп ХУШ асрнинг 30-
йилларида Иван Беляв ва Иван Кулибинлар томонидан кашф этилган.
Рус олими, харбий врач Д. С. Самойлович (1744-1805) микроскопик текширишлар ёрдамида тоун (чума) касаллигини кузгатувчисини текшириб, одамларни бу касалликка карши эмлаш усулини таклиф этган. Англиялик врач Э. Женнер (1749-1823) 1798 йилда чечакка карши эмлаш мухим ахамиятга эга эканлигини курсатиб берган эди.
ХIХ асрнинг 2-чи ярмидан бошлаб анча такомиллаштирилган микроскоплар яратилди, бу эса микрорганизмларнинг факат морфологик тузилишини эмас, балки физиологиясини хам урганишга ёрдам берди.
Илмий микробиологиянинг ривожланишига салмокли хисса кушган француз олими Луи Пастердир (1822-1895).Л. Пастер асосан сут кислотали, мой кислотали, спиртли ва сирка кислотали бижгишларнинг биологик мохиятини аниклади. Пастер чириш жараёнлари хам алохида микроорганизмлар таьсирида боришини курсатади. Л. Патер куйдирги, куритиш, сарамас, газли гангрена, вино ва пивони бузилишини урганди ва уларга карши кураш чораларини аниклаб берди. У биринчи булиб таьбиатда анаэроб бактериялар борлигини аниклади ва лаборатория амалиётига стериллаш ва пастерлаш усулларини киритди.
Медицини микробиологиясини ривожланишига немис олими Роберт Кох (1843-1910) катта хисса кушган. У соф микроб культурасини ажратиб олиш учун куюк озик мухитидан фойдаланишни таклиф этди. Шу билан бирга Кох одам ва корамолларда сил касаллигини кузгатувчисини ва вабо вибрионини ажратиб олди, микроскопик методларни такомиллаштирди, иммерсион системани куллашни ва микрофотографияни амалиётга киритди.
Рус олими И. И. Мечников (1845-1916) фагоцитоз ва унинг иммунитетдаги ахамияти хакида тулик таьлимот яратади. Мечников Россияда
1 чи бактериологик станция ташкил яратади. Унинг рахбарлигида йирик микробиологлар А.М.Безредка, М.Г.Савченко, Л.А.Тарасевич, Н.Ф. Гамалея ва бошкалар етишиб чикди. Микробиология фанининг ривожланишида рус олими Д.И.Ивановский (1884 – 1920) алохида роль уйнайди. У тамаки баргининг мозаика касаллигини урганиб, 1892 йилда биринчи булиб вирусоарни аниклади ва вирусология фанига асоса солди. Г. Гельригель ва Вильфор 1880 йилда туганак бактериялар билан дуккакли усимликлар орасидаги симбиозни аниклади.
Тупрок микробиологиясининг ривожланишида тупрокда учрайдиган микроорганизмларни ва уларнинг моддалар алмашинувидаги ролини аниклашда С.Н. Виноградскийнинг (1856-155) хиссаси катта булди. У хемосинтез жараёнини нитрификаторлар, олтингугурт ва темир бактериялари мисолида аник курсатиб берди. Тупрокда эркин холда хаёт кечирувчи анаэроб бактерия клостридиумни, целлюлозани парчаловчи бактерияларни хам Виноградский топди ва купгина янги методларни киритди.
М.Бейеринк тупоркда учрайдиган азотобактерни аниклади. Микроорганизмларнинг нафас олиши ва бижгиш жараёнлари химизмини
аниклашда С.П. Костичев, В.С. Буткевич, В.Н. Шапошников ва Н.Д. Иерусалимскийлар катта хисса кушдилар.
Чиринди моддалар ва тупрок сруктураси хосил булишида тупрок микроорганизмларнинг ролини тушинтиришда И.В.Тюрин, М.И.Кононова ва бошкалар, микроорганизмлар экологиясини урганишда Б.Л. Исанченко, Е.Н.Мишустин, Н.М.Лазеревлар, тупрокдаги ва ризосферадаги турли хил бактерияларнинг активлигини аниклашда Н.Н.Худяков, Н.Г. Холодный, В.С.Буткевич, Н.А.Красильников ва бошка олимларнинг ишлари катта ахамиятга эга.
Утган асрнинг охиридан бошлаб микробиологиянинг бир тармоги булган сув ва геологик микробиологияси ривож топди. Ана шу тармогнинг ривожланишига Г.А.Надсон, Б.Л.Исанченко, В.С.Буткевич, А.Е.Крисс, А.А.Разумов ва катта хисса кушган.
Микробиология сохасида шундай катта кашфиётларнинг очилиши микроскопик техниканинг ривожланиши билан богликдир. 1928-1931 йилларда биринчи электрон микроскоп яратилди.
Электрон микроскопда фанинг ривожланиши учун кулай шароит мавжудлиги туфайли унинг жуда куп сохалари: озик-овкат саноати, консерва саноати, сут махсулотларини кайта ишлаш саноати, пиво пишириш саноати, турли аминокислоталар, оксиллар, антибиётиклар ва витаминлар ишлаб чикариш саноатлари янада тез ривожланмокда.


Назорат саволлари:

  1. Микробиология фанининг ривожланиш тарихи.

  2. Микробиология фанини ивожланишида А.Левинчук, Луи Пастенак ва Кохларнинг хизматлари.

  3. Абу Али ибн Сино ишлари.

  4. Гонс ва Захарий Янсен ишлари.

  5. Антон Левингун ишлари эмлаш усилини ким кашф этган?

  6. Вабо касалига карши эмлаш усулини ким кашф этган

  7. Пиво винони бузилишини урганган олим.

  8. Тупрок микробиологиясини урганган олим.

  9. Азотобактерни аниклаган олим.

  10. Чиринди моддалар ва тупрок структурасини хосил булишида тупрок микроорганизмларини ролини урганган олимлар.

Режа:

Download 232,9 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   47




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish