Microsoft Word malumotlar va bilimlar bazasi


 Билимлар базасида билимларни ташкил килиш



Download 1,3 Mb.
Pdf ko'rish
bet100/117
Sana18.04.2023
Hajmi1,3 Mb.
#929829
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   117
Bog'liq
Kitob 6647 uzsmart.uz

2. Билимлар базасида билимларни ташкил килиш. 
Билимлар 
Интерпретацияланмаган 
Интерпретацияланган 
Куллаб кувватловчи 
Ердамчи 
Метобилимлар 
Предметли 
Симан-
тик би-
лимлар 
Техноло-
гик би-
лимлар 
Диалог 
хакидаги 
билим-
лар 
Тил ха-
кидаги 
билим-
лар 
Такдим 
этиш ха-
кидаги 
билим-
ларлениях 
Бошка-
рувчи-
лар 
Шахсан 
пред-
метли-
лар 
Баён 
килув
лув-
чилар 
Фокус-
ловчи 
Далил-
лар 
Опера-
цион би-
лимлар 
Хал килув-
чи билим-
лар 


118 
Билимларни ташкил килиш остида билимларни таркиблаштириш тушуни-
лади. Билимлар куйидагига ташкил килинишлари мумкин: 
1.
Билимларни такдим этиш даражаси ва деталлик даражаси буйича таш-
кил килиш. 
2.
Билимларни тизимнинг ишчи хотирасида ташкил килиш. 
3.
Билимларни ББда ташкил килиш. 
Такдим этиш даражаси
куйидагича булиши мумкин: нолли даража - у 
тизимнинг предметли соха хакидаги билимларига эга; биринчи даража - мето 
билимларга, яъни нолли даражадаги билимлар тизимнинг ички дунесида кан-
дай берилганлиги хакидаги билимларга эга; иккинчи даража биринчи даража-
даги билимлар хакидаги маълумотларга, яъни биринчи даражанинг базавий ту-
шунчаларини берилиши хакидаги билимларга эга. 
Деталлик даражаси
билимларни тафсилотларни хар хил даражаси би-
лан куриб чикишга имкон беради, асосан деталликнинг учта даражаси ажрати-
лади. 
1.
Билимларни умумий ташкил килиш буйича. 
2.
Билимларни мантикий ташкил килиш буйича. 
3.
Билимларни жисмоний ташкил килиш буйича. 
Интеллект тизимнинг ишчи хотирасида айрим маълумотлар сакланади. 
Интеллект тизимларнинг ишчи хотирасида мавжуд булган маълумотлар ажра-
тилган еки богланган сифатида куриб чикилади. Биринчи холда ишчи хотира 
купгина оддий элементлардан, иккинчисида битта еки бир неча мураккаб эле-
ментлардан ташкил топади. Оддийрок холда бу константалар еки узгарувчан-
лар. Бу ерда баъзи бир объектнинг таърифлари узгарувчан булади. Вактнинг 
ушбу пайтидаги тегишли таърифларнинг маъноси эса - константалар булади. 
Мураккаб элементлардан ташкил топган ишчи хотира учун айрим элементлар 
уртасидаги алока семантик муносабатлар куринишида яккол курсатилган. Ам-
мо ББдаги предметли ва бошкарувчи билимларни ташкил килиш масалаларини 
куриб чикиш энг мухим булади. 
Бунга бир катор сабаблар кумаклашади: 
1.
Чунки бу ББдаги ахамияти ва хажми буйича асосий билимлар. 
2.
Бу билимлар интеллект тизим ишининг сифати ва самарадорлигига энг 
катта таъсир курсатадилар. 
3.
Интерпретацияланмайдиган билимларни ташкил килиш масалалари 
уларни ишлаб чикиш оддийлиги туфайли мураккаб эмас. 
ББ тизими шундай ташкил килиниши керакки, керакли пайтда зарур, 
яъни релевантли билимларни белгилаш ва фойдаланиш мумкин булсин. Бунинг 
учун билимларни ташкил килишнинг учта жихатини ажратиш мумкин. 
1.
Билимларни богланганлиги. 
2.
Билимларга кириш механизми. 
3.
Таккослаш усули. 

Download 1,3 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   117




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish