Microsoft Word malumotlar va bilimlar bazasi



Download 1,3 Mb.
Pdf ko'rish
bet103/117
Sana18.04.2023
Hajmi1,3 Mb.
#929829
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   117
Bog'liq
Kitob 6647 uzsmart.uz

Қўшимча адабиётлар: 
 
1.
Барсуков В. С., Водолазкий В. В. Современные технологии безопасности.
Москва, «Нолидж», 2000 г. - 496 с. 
2.
Макарова Н. В., Никалаичук Г. С., Титова Ю. Ф. Компьютерное дело-
производство: учебный курс. - СПб.: Питер, 2002. - 416 с. 
3.
Ходиев Б. Ю., Бегалов Б. А., Хошимходжае в Ш. Х., Мавлютов Н.И. 
«Экономическая информация: классификация, коммерческая тайна и информа-
ционная безопасность». Под редакцией академика АН РУз Гулямова С.С. 
Ташкент, издательство «Фан» АН РУз. 2002 г. 
4.
http://www.rosinf.ru – 
«Росинформресурс» бирлашмасининг сервери. 
Лойиҳалаштирилаётган ва ишлаб чиқилаётган ахборот маҳсулотлари ва хиз-
матлари ҳақида ахборотлар. 
5.
http://www.icsti.ru – 
илмий ва техник ахборотлар ҳалқаро марказининг 
сервери. Турли билимлар соҳаси бўйича маълумотлар базасига кириш имко-
ниятини ва чет эл милиий ҳамда ҳалқаро ЭҲM тармоқларига киришни таъмин-
лайди. 
МАВЗУ - 19. БИЛИМЛАРНИ ТАКДИМ ЭТИШ МОДЕЛЛАРИ. 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Мантикий моделлар. 
2. Тармокли семантик моделлар. 
3. Фреймли моделлар. 
4. Махсулотли моделлар. 
1. Мантикий моделлар. 
 
Билимларни такдим этиш моделларининг турли туманлигини 2 турга тас-
нифлаш мумкин. 
1.
Мантикий моделлар. 
2.
Эвристик моделлар. 
Мантикий моделларнинг
асосида расмий назария тушунчаси етади. 
Мантикий моделларда билимларнинг алохида бирликлари (далиллар) уртасида-
ги муносабатлар расмий назариянинг синтактик билимлари ердамида акс этти-
рилади (масалан, предикатларни хисоблаш). Мантикийдан фарклирок 
эвристик 
моделлар
у еки бу муаммоли соханинг узига хос хусусиятларини узатувчи во-
ситаларнинг турли туман мажмуасига эга. Бунинг окибатида эвристик моделлар 
мантикийлардан хам имконияти еки худди шундай акс эттириш, яъни муаммо-
ли сохани такдим этиш кобилияти буйича ва хам чикишнинг фойдаланилган 
механизмининг самарадорлиги буйича устиворлик килади. Эвристик моделлар 
тармокли, фреймли еки махсулотли буладилар. Мантикий моделлар предикат-
ларни хисоблаш тилидан фойдаланадилар. Биринчи предикатга муносабатнинг 
номи мос келади, далиллнинг атамасига эса - объектлар. Предикатлар мантики-
да фойдаланиладиган барча мантикий иборолар хакикий еки елгон маънога эга. 


122 
Масалан “Джон ЭХМ буйича мутахассисдир” иборасини куриб чикамиз. Бу 
ибора куйидагича такдим этилиши мумкин (Джон ЭХМ буйича мутахас-
сис)дир. Аммо бу ибора куйидагича интерпритацияланиши мумкин: кандайдир 
Х объекти мавжуд, у ЭХМ буйича мутахассисдир. Бунда езувнинг куйидаги 
формуласидан фойдаланилади: (Х, ЭХМ буйича мутахассис)дир. 
Смит IBM фирмасида мутахассис сифатида ишлайди ибораси 3 далиллга 
эга предикат куринишида такдим этилиши мумкин: ишлайди (Смит, IBM фир-
маси, мутахассис). 
Мантикий моделлар билан ишлашда куйидаги коидаларга риоя килиш за-
рур. 
Далилларнинг тартиби хамма вакт ушбу предметли сохада кабул килин-
ган предикатнинг интерпритациясига кура берилиши керак. Дастурчи далил-
ларнинг кайд килинган тартиби хакида карорни кабул килади ва унга бошидан 
охиригача риоя килади. 
Предикат далилларнинг эхтиерий сонига эга булиши мумкин. Предикат 
ва у билан боглик далиллардан ташкил топган айрим иборалар мантикий алока-
лар ердамида мураккаб ибораларга бирлаштирилиши мумкин. BA (and, &),
ЕКИ (or, V) ЙУК (not,~) импликациялардан Агар..., Унда..., шакли буйича 
коидаларни шакллантириш учун фойдаланилади. 
Бир неча мисолларни куриб чикамиз: 
1)
Предикатни номи - 
булмок.
(Смит, ЭХМ буйича мутахассис) & укимокда (Смит, адабиет ).
Смит ЭХМ буйича мутахассисдир ВА адабиет укимокда. 
2) Предикатни номи -
хисобот бермок. 
(Смит, Джон) рахбарлик килмок (Джон, Смит) 
АГАР Смит Джоннинг олдида хисобот берса, УНДА Джон Смитга рах-
барлик килади. 
3) Предикатни номи - 
езди

(Смит, дастур) & not ишламок (дастур) созламок (Смит, дастур кечку-
рин) оr топширмок (дастур, дастурчи, кейинги кун). 
АГАР Смит дастурини езса ВА у ишламаса, УНДА Смит дастурни кеч-
курин созлаши ЕКИ кейинги куни дастурчига топшириши керак. 
Ибораларда далиллар сифатида узгарувчанлардан хам фойдаланиш мум-
кин. Бу холда узгарувчанлар билан ишлаш учун
Квантор
тушунчаси кирити-
лади. Квантор икки турда булади: 
1) Умумийлик квантор 

2) Мавжуд булишлик квантори 


(Х) баъзи бир предметли сохада тегишли булган ковус ичидаги узгарув-
чанларнинг барча маънолари хакикий булиши кераклигини билдиради. 

(Х) Хнинг маъноларидан факат баъзи бирлари хакикий 

,

дан бири 
бошкасининг таркибига кириши мумкин. Ва кириш тартибидан иборанинг 
маъноси узгаради. Бир неча мисолларни куриб чикамиз: 
1. 

(Х) (ЭХМ буйича мутахассис (Х) дастурчи (Х)) 
ЭХМ буйича барча мутахассислар дастурчи буладилар. 


123 
2. 

(Х) (ЭХМ буйича мутахассис (Х) яхши дастурчилар (Х)) 
ЭХМ буйича баъзи бир мутахассислар яхши дастурчилар буладилар. 
3. 

(Х) 

(Y) (хизматчи (Х) рахбар(Y,X)) 
Хар бир хизматчининг рахбари бор. 
4. 

(Y) 

(Х) (хизматчи(Х) рахбар (Y,X)) 
Барчага рахбарлик килувчи кандайдир шахс мавжуд. 
Предикатларни хисоблаш воситалари ибораларнинг маъносини узгартир-
масдан туриб, уларни ЭХМда ишлаб чикиш учун куллай шаклга узгартиришга
имкон беради. Бу холда узгартириш учун битта мантикий богланиш бошкаси 
оркали акс эттирилади. Масалан, мураккаб ибора. 
N (N ЭХМ буйича мутахассис (Смит) V N рахбар (Смит)) куйидагича акс 
эттирилиши мумкин: ЭХМ буйича мутахассис (Смит) & рахбар (Смит) хисобот 
беради (Джон, Смит) V рахбарлик килади (Смит, Джон). 
Еки куйидаги куринишда. 
N хисобот беради (Джон, Смит ) V рахбарлик килади (Смит, Джон) 
шундай килиб,
A & B тенг ~ (~A V~B) 
A B тенг ~ A V B 

Download 1,3 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   99   100   101   102   103   104   105   106   ...   117




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish