www.ziyouz.com kutubxonasi
53
— Опажон, энди сизни ҳеч хафа қилмайман. Жудаям яхши нарсалар олиб бераман.
Мунданам чиройли бўлиб кетасиз.
Бу гапларга Зуҳро чидаб туролмади, йиғлаб юборди.
— Йиғламанг, сиз менинг биттайи-битта опажонимсиз, ойижонимсиз. Дадамнинг ўрнига
қолган дадажонимсиз. Кўрасиз, сизни кўғирчокдек кийинтириб қўяман. Айтинг, Акмал амаким
кетмасинлар. Бизникида қолсинлар...
Эрталаб нонушта олдидан бир вақтлар Зухро туғилган кунда Ўлмас совға қилган бриллиант
кўзли зиракни Умиданинг қулоғига тақиб қўйди.
Умида икки қулоғини ушлаганча трюмо ойнасига ўзини солиб кўра бошлади. Наҳорлик
ширгуручдан бир қошиқ оғзига солиб яна югуриб бориб ўзини ойнага солади. Ҳамиданинг
олдига келиб, аммажон, ярашибдими, деб сўрайди. Ҳамида жудаям, деб унинг елкаларини си-
лаб қўяди.
— Ҳаммангларни яхши кўраман, — деди Умида.
У ширгуручни еб бўлгач, қулоғидан зиракларни чиқазиб Зухронинг қўлига берди.
— Опажон, мени кечиринг. Мен бунақа нарсаларни унчалик яхши кўрмайман. Ҳозир сиз
хурсанд бўлинг, деб тақиб кўрдим. Киностудиянинг фотографи кичкинагина қилиб ишлаб
берган дадамнинг сурати бор. Шуни медальонга ўрнатиб бўйнимга осиб юрмоқчиман. Хафа
бўлмаяпсизми, опажон.
Умида Лондон университети қошидаги лицейнинг энг қобилиятли талабаларидан бири.
Ахлоқи, ўзини тутиши, дарсларни ўзлаштириши университет раҳбариятига маъқул эди. Бутун
диққат-эътиборини ўқишга бағишлаган Умида тўрт йиллик ўқишни уч йилда тугатиб бакалавр
унвони олиш хукуқини қўлга киритди.
Зухро қизини муборакбод қилгани Лондонга борди. Бакалавр либосини кийган Умидани ҳам
дадаси, ҳам ўз номидан табриклаб бағрига босди.
Университет ҳамда лицей профессорлари, ўқитувчилари шундай қобилиятли, одобли қиз
ўстиргани учун унга раҳматлар айтишди.
Буюк Британиянинг бу сершовқин, гавжум пойтахтида Зуҳро илгари ҳам бир бўлган. Ўлмас
билан беозор, беташвиш, бахтиёр кунларида буюк зотлар қадамининг изи тушган жойларни
бирма-бир зиёрат қилган эдилар.
Умида Республика «Умид» жамғармаси орқали ўқишга келганди.
Бир куни ойга тенг уч йил ҳам ўтиб кетди. Умида бўйи чўзилиб катталардек ўзини
тутадиган мулоҳазали, андешали, балоғат ёшидан ҳатлаб ўтган катта қиз бўлиб қолганди.
Зухро энди у билан тенгдош дугонасидек гаплашарди.
Она-бола бу тиним билмас кўчаларни кезар эканлар, Умида унга:
— Эсингизда борми, опа, «Фотима-Зуҳро»лар тақдимотида агар дадам тирик бўлганларида
чет эл машинаси олиб берардим, деб айтган эдим. Энди сиз дадам ўрнига дадамсиз. Аммо сиз
матиина минолмайсиз. Дадамнинг руҳини шод қилиш учун сизни кўп мамлакатларга олиб
бораман. Шундай қилсам дадамнинг арвоҳи шод бўлади, — деди. — Эртага сизни Манчестерга
олиб бораман.
Англияда катта имтиёзга эга бўлган, асилзодалар, 6аланд даражали мартаба эгаларининг
аёлларини, қизларини леди деб атайдилар. Умиданинг дадаси аввал вазир, ундан кейин
Ўзбекистон мамлакати бош вазирнинг ўринбосари, вице премьер лавозимини эгаллаган, кўп
мамлакатларда китоблари босилган машҳур ёзувчи.
Шунинг учун ҳам уни леди Умида деб атардилар.
Улар саёҳатни Манчестердан бошлашди. Англияга келиб Манчестерни кўрмай кетган одам,
умуман Англияга келмаган деб хисобланади. Бу юрт дунёга кўп буюк зотларни берган, ўзида
Англиянинг ҳамма урф-одатлари, фақат Англияликларга хос чукур билимли эканликлари билан
ажралиб турардилар. Жаҳонга машҳур шоирлари Роберт Саути, У. Вордсворт, С. Колриди каби
ўн саккизинчи аср билан ўн тўққизинчи аср оралиғида ижод қилган романтик шоирлари билан
Киприкда қолган тонг (қисса). Саид Аҳмад
Do'stlaringiz bilan baham: |