www.ziyouz.com kutubxonasi
17
тишли Ғупра қиз, китоб бошидаги сўзларни ўқимасанг, юрагим дош беролмайди деб охирини
ўқимасанг. Шунинг учун ҳам ҳеч балога тушунмаган экансан-да. Ўтир, ўтире!
Ғупра паст келмаса бўлмайдиган. «Оқсоқол» уни буйдалаб ташлайдиган. Олишсам
шармандамни чиказади, деб жойига ўтирди. Оғзи хам юмилди. Тилла тиши ҳам кўринмай
кетди.
Аёл киши билан олишиб ҳам бўлмайди, бас келиб ҳам бўлмайди. Ҳатто паррандаларнинг
ҳам урғочиси жонини тикиб «крнли жангга» киради.
«Оқсоқол» ҳам ана шунақа шаддод, гапни билиб-билиб айтадиган, ғурурини ерга
урмайдиганлардан эди.
Ўлмасдан кўз узолмай унинг қошларига маҳлиё бўлиб ўтирган қиз ўрнидан турди.
«Гапга суқулмаган битта сен қолувдинг, сузилмай ўлгир» деган овоз чикди.
Қизлар карсиллаб кулиб юборишди.
— Бу китобни кечалари болишимнинг тагига қўйиб ётаман. Ҳар уйғонганимда олиб силаб-
силаб жойига қўяман. Шуни ёзган йигитни бир кўрармиканман, деб нолалар қилганман. Мана,
нолишим худога етиб, у билан рўбарў қилиб қўйди.
Бир бақалоқ қиз ўрнидан турди.
— Энди уни қўлдан чиқазма. Маҳкам ушла! Тўянанинг каттаси мендан. Битта қўй сендан
айлансин.
Сузук кўз қиз нозланиб Ўлмасни «эритмоқчи» бўлди. Ўлмас Тошкентда не-не там-там
қизларнинг «тузоғи»дан омон чиққан, бу масалада катта малака орттирган йигитлардан эди. Бу
қизнинг ноз-карашмаларидан ичида кулибгина ўтирарди. Қиз унинг олдига китоб билан ручка
қўйди.
— Шунга дастхат ёзиб беринг. Илтимос, синглим деманг...
Қўй тўяна қилмоқчи бўлган қиз гап қотди: «Севгим-севгилим, кўзларимнинг оқу қораси»
деб ёзсинми?
Яна кулги, яна чапак бўлди.
— Кўп ёзинг, — деди у, — яхшилаб ёзинг, менга қараб туриб ёзинг.
— Отингиз нима эди, синглим? — деди қўлига ручка олиб дастхат ёзишга чоғланар экан
Ўлмас.
— Отимми? Отим Роно. Ҳайрон бўлманг, ҳали тилла тишимни қўйдирганим йўқ. Шунинг
учун оғзимди катта очмаяппан.
— Оилада битта қизмисиз, эркагина экансиз.
— Йў-йў, учта апачам бор. Ҳаммаси тилла тиш қўйди-риб олган. Энди очирт менга келган.
Худо хоҳласа тилла тиш қўйдирганимдан кейин Тошкентга бораман, кўришиб қолармиз.
— Тошкентлик бечоралар умрида тилла тиш кўрмаган. Қўлингдан судраб телестудияга
опкириб кетади. Ўшакда диктор бўлиб қолиб кетишинг ҳам мумкин, — қизларнинг калака
қилиб айтган сўзларини ҳам «Рўнў» яхшиликка йўйди.
— Бўлиши мумкин. Ҳаётда нималар бўлмайди. —деб жавоб қилди уларга.
Дастхат ёзилган китобни оларкан биров эшитмайдиган қилиб секингина:
— Иккаламиз бирга сувратга тушайлик, — деди ҳар қандай эркакни эритиб, «уйғотиб»
юборадиган ғалати ғамза билан.
— Кўпчилик — групповой бўлиб сувратга тушамиз,— деди Ўлмас.
— «Групповойда» ёнингизда ўтирсам майлими?
Ўлмас энсаси қотганидан индамади.
«Рўнў» бир қўли билан икки ёқасининг учини бирлаштириб, номаҳрам кўзи тушмасин,
дегандек «ибо» 6илан келинчакларнинг саломига ўхшатиб энгашди, сузилиб дастхат ёзилган
китобни олди.
У жойига кетаркан дастхатга нималар деб ёзилганини билишга қизиққан бесабр қизлар
унинг қўлидан китобни юлқиб олиб қўйдилар.
Киприкда қолган тонг (қисса). Саид Аҳмад
Do'stlaringiz bilan baham: |