MATURE
MÉCÉNAT
328
mature
adj yetilgan, pishgan, me’yoriga yetgan; poisson mature uvildiriq
qo‘yishga tayyor baliq; biol cellule mature yetilgan hujayra; sujet mature
pishgan g‘oya.
mâture
nf yelkanli kema jihozlari (yelkan, arqon).
maudire
vt 1. la’natlamoq, qarg‘amoq, nafratlanmoq, jirkanmoq, hazar
qilmoq, g‘azablanmoq; maudire la guerre urushni la’natlamoq; je maudis le
jour où je l’ai rencontré men uni uchratgan kunimni la’natlayman; 2.
mahkum qilmoq, qarg‘ishga uchramoq.
maudit, ite
adj 1. xudoning la’natiga, qahriga, qarg‘ishiga uchragan,
qolgan; xudo la’natlagan, qarg‘agan; 2. jirkanch, bo‘lmag‘ur.
maugréer
vi litt do‘ng‘illamoq, ming‘illamoq, ping‘illamoq, g‘uldiramoq
(norozi ohangda).
maure
ou vx more n 1. hist mavritaniyalik; O‘rta asrlarda Ispaniyani bosib
olgan arablar; adj l’art maure arab san’ati; 2. vx hist mavritaniyalik; tête-de-
maure Gollandiya pishlog‘ ining bir turi.
mauresque
ou moresque I. nf mavritaniyalik ayol; II. adj mavritaniyaga
oid.
mausolée
nm maqbara, mavzoley.
maussade
adj 1. xo‘mraygan, o‘shshaygan, badqovoq, qovog‘i soliq,
g‘amgin, ma’yus, parishon, o‘ychan; 2. zerikarli, g‘amgin.
mauvais, aise
I. adj 1. yomon, sifati past, buzuq, bo‘lmag‘ur, yaramas;
très mauvais ablahona, yaramas, razil, qabih, jirkanch, iflos, xunuk, o‘ ta
achinarli, ayanchli; plus mauvais yomonroq, battarroq, yaramasroq 2. (kishi)
yomon, nochor, ojiz, faqir; mauvais élève yomon o‘quvchi; il est mauvais,
très mauvais en latin u lotin tilidan bo‘sh, hech narsada yo‘q; 3. o‘rinsiz,
noo‘rin, noqulay, noto‘g‘ri; mauvaise raison noto‘g‘ri sabab; il ne serais pas
mauvais de s’en souvenir bu haqda o‘ylab ko‘rilsa yomon bo‘lmas edi; 4.
baxtsiz, baxti qaro, peshonasi sho‘r, bechora, badbaxt, ziyonli, zararli,
jirkanch, iflos, yoqimsiz, bemaza, qo‘lansa; 5. yomon, zarar, ziyon qiladigan,
zararli, ziyonli; mauvaise chance, fortune omadsizlik; mauvais présage
mudhish alomat; mauvais sort baxti qarolik, omadsizlik; il a le mauvais œil
uning ko‘zi bor, uning ko‘zi yomon; 6. xavfli, xatarli, tahlikali, dahshatli,
qo‘rqinchli, halokatli; mauvaise querelle xavfli janjal; l’affaire prend une
mauvaise tournure ish bema’ni tus oldi; 7. yomon, yoqimsiz, sassiq,
qo‘lansa, badbo‘y, bemaza; cette viande a mauvais goût bu go‘shtning
yoqimsiz ta’mi bor; faire un mauvais repas yomon ovqatlanmoq; mauvaise
odeur sassiq, qo‘lansa hid; mauvaise haleine og‘izdan keladigan badbo‘y
hid; mauvais temps rasvo havo; la mauvaise saison yog‘ingarchilik fasli; il
fait mauvais yomon, buzuq, past ob-havo; og‘ ir, qiyin, ko‘ngilsiz;
(turmushda); mauvais jours baxtsiz kun; trouver mauvais que aybga
buyurmoq, ayblamoq, qoralamoq; la trouver, l’avoir mauvaise achchiq deb
hisoblamoq; mauvaise tête fitnachi, buzg‘unchi, g‘alamis, m ijg‘ov; fam être
de mauvais poil avzoyi buzuq bo‘ lmoq; mauvais coucheur
chiqisholmaydigan,
murosa
qilolmaydigan,
odamga
elikmaydigan,
sho‘rtumshuq; mauvais joueur chidamas o‘yinchi; 8. buzuq, buzilgan, axloqi
buzuq, axloqsiz, fosiq; mauvaise conduite buzuq fe’l-atvor; euphém
mauvaises habitudes yomon, axloqsiz odat (onanizm); loc vieilli femme de
mauvaise vie axloqiy buzuq ayol; mauvais ange iblis; mauvais génie iblis;
9. qahri qattiq, shafqatsiz, berahm, qahrli, zolim, adolatsiz, yaramas, ichi
qora, fam razil, qabih, yaramas, pastkash, ablah; il est mauvais comme
une teigne, comme la gale yaramas odam, palid; 10. zaharxanda,
shafqatsiz, birovga yomonlik tilaydigan, ichi qora, badxoh, dushman; un rire
mauvais, une joie mauvaise zaharxanda shodlik; mauvais traitements
shafqatsiz muomalalar; II. adv sentir mauvais sasimoq, yomon hid
taratmoq; il fait mauvais ob-havo yomon; III. n 1. yomon odam; vx le
mauvais iblis, shayton, jin; 2. nm yomonlik; le bon et le mauvais yaxshilik
va yomonlik.
mauve
nm och binafsha rang.
mauviette
nf 1. vx to‘rg‘ay, so‘fito‘rg‘ay; 2. fig nimjon, zaif, nozik, holsiz
odam; quelle mauviette! qanday nozik odam! qo‘rqoq.
maxillaire
anat I. adj jag‘ga oid; II. nm jag‘ suyagi; maxillaire inférieur
pastki jag‘.
maximal, ale, aux
adj maksimal, eng ko‘p, eng katta, eng yuqori;
températures maximales eng yuqori issiqlik; vitesse maximale autorisée
ruxsat etilgan eng yuqori tezlik.
maximum
nm math eng katta qiymat, maksimum, eng yuqori daraja, oliy
daraja, eng ko‘p miqdor, oxirgi chegara; maximum de vitesse tezlikning
oxirgi chegarasi; le maximum de chances imkoniyatlarning eng yuqori
darajasi; atteindre un maximum, son maximum oxirgi chegarasiga,
kulminatsion nuqtasiga yetmoq; au maximum juda, juda ham, nihoyatda,
g‘oyat, uchchiga chiqqan, borib turgan; mille francs au maximum ortig‘i,
ko‘pi bilan ming frank.
maya
I. adj mayalarga oid (Amerikadagi qabi la); art et civilisation mayas
maya san’ati va tamadduni; II. n 1. maya; 2. nm maya tili.
mayonnaise
adj, nf mayonez; sauce mayonnaise mayonezli sous; la
mayonnaise à l’ail sarimsoqli mayonez; œufs mayonnaise mayonezli
tuxum; la mayonnaise prend fig ish o‘ngidan kelyapti; loc faire monter la
mayonnaise orttirib, bo‘rttirib yubormoq, ko‘rsatmoq.
mazagran
nm qahva ichiladigan sopol qadah.
mazdéisme
nm relig mazdaizm.
mazette
nf intj dial. yo‘g‘-e, nahotki, lekin; un million? mazette! bir
milion? nahotki!
mazout
nm mazut, qora moy (neft qoldig‘i).
mazurka
nf mazurka (polyakcha kuy va raqs).
me
pron pers 1. meni; on me voit meni ko‘rishyapti; 2. menga; il veut me
parler u menga gapirmoqchi; 3. mening uchun; fam va me fermer cette
porte! manavi eshikni yopib qo‘y (menga); 4. il me fera, il me laissera lire
ce livre u menga bu kitobni o‘qittiradi; 5. olmoshli fe’llarning olmosh qismi, I
shaxs: je m’ennuie men zerikyapman.
mea-culpa
nm loc faire son mea-culpa o‘z aybiga iqror bo‘lmoq, tavba
qilmoq.
méandre
nm 1. burilish, qayrilish, burilgan joy; les méandres d’un petit
cours d’eau jilg‘aning burilish joylari; méandre d’une route yo‘lning ilang-
bilang joyi; 2. méandres de la pensée, d’un récit fikirlash, hikoya usullari,
yo‘llari; les méandres de la politique, de la diplomatie siyosiy, diplomatik
hiylalar.
méat
nm anat teshik, yo‘l, kanal, bo‘shliq; méat urinaire siydik yo‘li, méat
du nez burun bo‘shlig‘i.
mec
nm 1. arg erkak, yigit, xushtor; un vrai mec haqiqiy yigit, zo‘r yigit,
ishonchli yigit.
mécanicien, ienne
n, adj 1. mexanik-nazariyotchi, mexanik-tadqiqotchi,
avtomat qurilmalar ixtirochisi; 2. mexanik; ouvrier mécanicien texnikani
sozlovchi; mécanicien de la marine kema mexanigi; 3. mashinist (poyezd
haydovchisi).
mécanique
I. adj 1. texnik vositalar, mexanizmlar yordamida qilingan;
montre mécanique mexanik soat; 2. un geste mécanique avtomatik,
kutilmagan, to‘satdan qilingan harakat; 3. mexanik harakatga oid; lois
mécaniques mexanik harakatlar; ennuis mécaniques motorning buzilib
qolishi; 4. théorie mécanique de l’univers borliqning mexanik tuzilish
qonuniyati; II. nf 1. math mexanika; mécanique des fluides gidravlik
mexanika; phys mécanique newtonienne Nyuton mexanikasi; mécanique
ondulatoire to‘lqinlar mexanikasi; 2. mexanika fani; 3. mexanizm; la
mécanique d’une horloge, d’une montre soat mexanizmlari.
mécaniquement
adv g‘ayriixtiyor, beixtiyor, o‘ylamay; mexanik,
avtomatik ravishda.
mécanisation
nf mexanizatsiyalashtirish; mécanisation d’une industrie
sanoatni mexanizatsiyalash.
mécaniser
vt mexanizatsiyalashtirmoq, mashinalashtirmoq.
mécanisme
nm 1. qisimlar, mexanizm; mécanisme d’une horloge soat
mexanizmi; 2. jarayon, texnika, usul; mécanismes biologiques,
organiques organik, biologik jarayonlar.
mécano
nm fam mexanik, haydovchi, shofyor.
meccano
nm o‘yin (temir bo‘laklarni bir biriga ulab har xil narsalar
yasaladigan).
mécénat
nm homiylik.
Do'stlaringiz bilan baham: