Microsoft Word Dico Fr-Uz doc


www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 8,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet195/509
Sana01.01.2022
Hajmi8,03 Mb.
#289263
1   ...   191   192   193   194   195   196   197   198   ...   509
Bog'liq
Fransuzcha-o'zbekcha lug'at (Bayram Balci - direktor)

www.ziyouz.com kutubxonasi


ENTARTR AGE

 

ENTOURLOUPETTE



 

 

 



200 

boshlamoq;  3.  yengil  yarador  qilib  kesib  olmoq;  4.  zarar,  ziyon  yetkazmoq, 

zarar keltirmoq, ziyon keltirmoq; buzmoq, ishdan chiqarmoq. 

entartrage

  nm  qasmoq  (ko‘p  qaynatilgan  idish  devoriga  o‘tirib  qolgan 

sopolsimon qatlam) hosil bo‘lishi, o‘ tirib qolishi. 

entartrer

 vt qasmoq, quyqa hosil qilmoq; cette eau entartre les tuyaux 

bu suv quvurlarda quyqa hosil qiladi. 

entassement

  nm  yig‘ish,  to‘plash;  o‘yib  tashlash;  uyum,  to‘da; 

l’entassement des journaux gazetalar uyumi. 

entasser

  I.  vt  uymoq,  to‘plamoq,  yig‘moq;  II.  s’entasser  vpr  uyilmoq, 

to‘planmoq. 

entendement

 nm 1. philos aql, fahm, idrok, zehn; idrok qilish qobiliyati; 2. 

tushunish,  anglash,  idrok  qilish;  perdre  l’entendement  aql-hushini 

yo‘qotmoq. 

entendeur

 nm à bon entendeur demi-mot (suffit) aqlliga bir so‘z bas. 

entendre


  I.  vt  1.  eshitmoq;  j’entends  des  cris  men  shovqin-suronni 

eshityapman;  shovqin-suron  eshitilmoqda;  je  l’ai  entendu  de  mes  oreilles 

men uni o‘z quloqlarim bilan eshitdim; se faire entendre a) eshitilmoq; une 

voix  se  fait  entendre  kimningdir  ovozi  eshitildi;  b)  o‘zini,  o‘z  gapini 

eshitishga boshqalarni majbur qilmoq; 2. tinglamoq, quloq solmoq, eshitm oq; 

entendre les témoins guvohlarni eshitmoq; il ne veut rien entendre u hech 

narsaga  quloq  solishni  istamayapti;  3.  tushunmoq,  anglamoq,  fahmlamoq; 

tushunib, bilib,  fahmlab, anglab  olmoq;  talqin qilmoq; je n’entends rien  à la 

musique  men  musiqani  umuman  tushunmayman;  il  n’entend  pas  la 

plaisanterie  u  hazilni  tushunmaydi;  il  y  a  plusieurs  façon  d’entendre  ce 

passage  bu  parchani  turlicha  tushunish,  talqin  qilish  mumkin;  entendu 

tushunarli;  4.  niyat  qilmoq,  niyatida  bo‘lmoq,  xohlamoq;  j’entends  partir  le 

douze  men  o‘n  ikkinchi  chisloda  ketmoqchiman;  qu’entendez-vous  par  là 

bu  bilan  nima  demoqchisiz?  II.  s’entendre  vpr  1.  bir-birini  tushunmoq; 

kelishib  olmoq;  chiqishmoq;  2.  eshitilmoq;  ce  bruit  s’entend  de  loin  bu 

tovush  uzoqdan  eshitilmoqda;  3.  tushunilmoq;  cette  phrase  peut 

s’entendre  de  deux  façon  bu  ibora  ikki  xil  tushunilishi  mumkin;  4.  o‘z 

ovozini  eshitmoq;  je  me  suis  entendu  à  la  radio  men  o‘z  tovushimni 

radiodan  eshitdim;  5.  tushunmoq,  bilmoq;  anglamoq,  biror  narsaga  aqli 

yetmoq. 


entendu, ue

 adj 1. hal bo‘lgan, hal  etilgan, kelishilgan; c’est une  affaire 

entendue  bu  hal  bo‘lgan  ish;  2.  tushunuvchi,  tushunadigan;  nimaligini 

biladigan;  prendre  un  air  entendu  o‘zini  tushunadigan  qilib  ko‘rsatmoq;  3. 

bien entendu loc adv albatta, shubhasiz. 

entente


 nf 1. o‘zaro kelishuv, kelishib olish; 2. bitim, shartnoma; parvenir 

à  une  entente  bitimga  kelmoq;  kelishib  olmoq;  une  entente  commerciale 

savdo bitimi; 3. ma’no; une phrase à double entente ikki xil ma’noli gap. 

enter


 vt 1. agr payvandlamoq, payvand qilmoq, ulamoq; 2. techn ulamoq, 

ulab uzaytirmoq, payvandlab biriktirmoq. 

entériner

  vt  1.  ratifikatsiya  qilmoq,  tasdiqlamoq;  2.  ma’qullamoq, 

tasdiqlamoq; entériner une décision qarorni ma’qullamoq. 

entérite


 nf enterit, ingichka ichakning shamollashi. 

enterrement

  nm  1.  ko‘mish,  dafn  etish;  avoir  une  tête,  une  mine 

d’enterrement  qayg‘uli  ko‘rinmoq;  2.  ko‘mish  marosimi;  3.  unutish,  sedan, 

yoddan chiqarish, esdan chiqarib yuborish. 

enterrer


  vt  1.  ko‘mmoq,  dafn  etmoq;  on  l’a  enterré  au  cimetière  du 

village  uni  qishloqdagi  qabristonga  dafn  qildilar;  2.  fig  butunlay  unutib 

yubormoq,  esdan  chiqarmoq,  bag‘ridan  o‘ tmoq;  yo‘q  qilmoq;  enterrer  un 

projet  loyihani  esdan  chiqarib  yubormoq;  3.  yerga  ko‘mmoq,  yerga  ko‘mib 

tashlamoq;  enterrer  un  trésor  dans  son  jardin  xazinani  bog‘iga  ko‘mib 

qo‘ymoq. 

en

-

tête



  nm  sarlavha;  papier  à  en-tête  blanka  (idoraning  nomi,  manzili 

kabi ma’lumotlar sarlavha qilib bosilgan tayyor varaqlar). 

entêtement

 nm qaysarlik, o‘jarlik; qat’ iylik. 

entêter

  I.  vt  1.  karaxt  qilmoq,  gangitmoq;  2.  boshini  aylantirmoq  (hid 

haqida);  2.  boshini  aylantirmoq;  qiziqtirib  qo‘ymoq,  havas  uyg‘otmoq;  II. 

s’entêter vpr qaysarlik, o‘jarlik qilmoq. 

enthousiasmant, ante

 adj ruhlantiradigan, ilhomlantiradigan. 

enthousiasme

 nm ko‘tarinki,  baland ruh, ilhom, zavq-shavq; xursandlik; 

travailler  dans  l’enthousiasme  zavq-shavq  bilan  ishlamoq;  il  ne  savait 

comment  exprimer  son  enthousiasme  u  xursandchiligini  qanday 

ifodalashni 

bilmas 


edi; 

remplir 


d’enthousiasme 

ruhlantirmoq, 

ilhomlantirmoq; je n’ai pas beaucoup d’enthousiasme pour  ce travail  bu 

ish meni uncha qiziqtirmaydi. 

enthousiasmer

  I.  vt  ruhlantirmoq;  zavqlantirmoq,  ilhomlantirmoq;  II. 

s’enthousiasmer  vpr  g‘oyat  xursand  bo‘lmoq,  zavqlanmoq;  qoyil  qolmoq, 

tahsin  o‘qimoq,  tasanno  aytmoq;  maftun  bo‘lmoq;  berilmoq,  qiziqib  qolmoq, 

ishqiboz bo‘lib qolmoq; il s’enthousiasme pour la philosophie  u  falsafaga 

qiziqib qoldi. 

enthousiaste

  I.  adj  g‘oyat  zavqli;  zavqqa  to‘lgan,  quvonchli;  o‘zida  yo‘q 

xursand; des cris enthousiastes quvonchli xitoblar; II. n o‘zida yo‘q xursand 

oshiq, jazman. 

enticher

 

(s’)



  vpr  qiziqib  qolmoq,  ishqiboz  bo‘lib  qolmoq,  havas  qilmoq; 

o‘rganib, odatlanib qolmoq, ruju qilmoq. 

entier, ère

 I. adj 1. butun, to‘la; une heure entière rosa bir soat; occuper 

une  maison  entière  uyni  to‘laligicha  egallamoq;  le  monde  entier  butun 

dunyo; 2.  to‘liq,  to ‘la; butunlay,  tamomila; une entière indépendance  to‘liq 

mustaqillik;  une  entière  confiance  to‘la  ishonch;  3.  bir  xil  turadigan, 

barqaror;  un  caractère  entier  barqaror  xarakter,  o‘zgarmaydigan  fe’l-atvor; 

une  nature  entière  barqaror  fe’ l-atvor;  II.  nm  1.  butun,  bir  butun,  yaxlit 

holdagi narsa; 2. math butun son, butun. 

entièrement

  adv  butunligicha,  butun  holda,  butunlayin;  butunlay, 

tamomila,  batamom;  nous  sommes  entièrement  d’accord  biz  butunlay 

rozimiz;  vous  avez  entièrement  raison  siz  tamomila  haqsiz;  il  est 

entièrement guéri u butunlay tuzalib ketdi. 

entité


 nf mohiyat, tub, asosiy ma’no, mazmun, mag‘iz. 

entoilage

 nm 1. ustini  qoplash,  jildlash (polotno, xolst,  qalin mato bilan); 

2. xolst, kanop jild. 

entoiler

 vt ustini qoplamoq,  jildlamoq (qalin mato bilan);  tagidan, ichidan 

qo‘yib  tikmoq;  xolstga  chizmoq,  yopishtirmoq;  entoiler  une  carte  xaritani 

xolstga yopishtirmoq. 

entôlage

  nm  arg  o‘g‘irlik,  talovchilik  (fohisha,  g‘ar  ayollar  tomonidan 

amalga oshirilgan o‘g‘irlik haqida). 

entôler


  vt  1.  (mijoz  narsalarini)  o‘g‘irlamoq,  talamoq  (fohisha  ayollar 

haqida); 2. fam aldab o‘g‘irlab olmoq. 

entomologie

 nf entomologiya (zoologiyaning hasharotlarni o‘rganadigan 

bo‘limi). 

entomologique

 adj entomologiyaga oid; entomologik. 

entomologiste

 n entomolog (entomologiya mutaxassisi). 

entonner


1

  vt  bochkaga  quymoq;  entonner  du  vin  vinoni  bochkaga 

quymoq. 

entonner


2

 vt qo‘shiqni, ashulani boshlab bermoq. 

entonnoir

 nm voronka. 

entorse

  nf  1.  méd  to‘qimaning  shikastlanishi,  ezilishi,  et  uzilishi;  2.  fig 

xato, yanglish; noto‘g‘rilik, buzilib chiqish, buzuq ko‘rinish; faire une entorse 

à la vérité haqiqatni buzib ko‘rsatmoq. 

entortiller

  I.  vt  1.  aylantirmoq,  o‘ramoq,  o‘rab  qo‘ymoq,  o‘rab  qo‘ymoq, 

olmoq;  entortiller  son  cache-nez  autour  de  son  cou  sharfini  bo‘yniga 

o‘ramoq; entortiller une ficelle  barmog‘ini chilvir bilan o‘ramoq; 2. o‘ramoq; 

o‘rab qo‘ymoq; o‘rab olmoq, bermoq; entortiller un bonbon dans du papier 

konfetni  qog‘ozga  o‘ramoq;  3.  fig  gapdan  adashmoq,  yanglishmoq, 

aralashtirmoq;  entortiller  ses  phrases  so‘zidan  adashmoq;  4.  fig  fam 

miyasini  qotirib  yubormoq;  boshini  aylantirib,  gangitib  qo‘ymoq;  il  n’a  pas 

réussi à m’entortiller u meni gangita olmadi; II. s’entortiller vpr chirmashib 

olmoq,  o‘rab  olmoq;  il  s’est  entortillé  dans  ses  couvertures  u  ko‘rpaga 

o‘ralib oldi. 

entourage

  nm  1.  hoshiya;  o‘rab  turgan  narsa  (bezash  uchun  o‘ralgan 

barcha narsa); 2. atrofdagi kishilar, yaqinlar; atrof-muhit; il a subi l’influence 

de son entourage u yaqin kishilari ta’siriga berilgan. 

entourer


 vt o‘rab olmoq, qurshamoq, qurshab olmoq; atrofida bo‘lmoq. 

entourloupette

  nf  fam  qaltis  hazil,  qiliq,  hiyla-nayrang,  firibgarlik,  firib; 

faire une entourloupette à qqn biror kimsaga firib bermoq. 




Download 8,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   191   192   193   194   195   196   197   198   ...   509




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish