Microsoft Word Dico Fr-Uz doc


www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 8,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet322/509
Sana01.01.2022
Hajmi8,03 Mb.
#289263
1   ...   318   319   320   321   322   323   324   325   ...   509
Bog'liq
Fransuzcha-o'zbekcha lug'at (Bayram Balci - direktor)

www.ziyouz.com kutubxonasi


MATÉRIALISME

 

MATURATION



 

 

 



327 

oshirmoq; II. se  matérialiser vpr amalga oshmoq, moddiylashmoq, sezilarli 

bo‘lmoq, ro‘yobga chiqmoq, namoyon bo‘lmoq. 

matérialisme

 nm phil materializm. 

matérialiste

 I. n phi los materialist; II. adj materialistik. 

matérialité

  nf  1.  moddiylik,  moddiyat;  2.  dr  ashyoviylik,  bor  narsa;  3. 

mohiyat, tub ma’no, mazmun, negiz. 

matériau

 nm 1. techn  ashyo, modda, jism, material;  matériau destiné à 

l’électronique  elektronikaga  mo‘ljallangan  ashyolar;  matériau  composite 

har xil tarkibli modda; 2. fig ma’lumot, material. 

matériaux

  nm  pl  ashyolar,  materiallar;  matériaux  de  construction 

qurilish  ashyolari,  materiallari;  matériaux  bruts,  travaillés  ishlov 

berilmagan,  ishlov  berilgan  material;  2.  fig  tarkibiy  qism,  material,  manba, 

ma’lumot  rassembler,  recueillir  des  matériaux  ma‘lumot  to‘plamoq, 

yig‘moq. 

matériel,  elle

  I.  adj  1.  phil  cause  matérielle,  formelle  moddiy,  formal 

sabablar;  2.  moddiy,  ob’ektiv  ravishda  mavjud  bo‘lgan,  real;  substance 

matérielle  moddiy  jism;  être  matériel  mavjudot;  le  monde,  l’univers 

matériel  borliq,  dunyo;  point  matériel  moddiy  zarra;  temps  matériel 

mavjud vaqt; 3. vx jismoniy, shahvoniy; plaisirs  matériels jismoniy rohat; 4. 

amaliy,  ko‘zga  yaqqol  tashlanib  turadigan,  aniq;  organisation  matérielle 

d’un  spectacle  spektaklning  amaliy  tashkil  qilinishi;  avoir  la  preuve 

matérielle  biror  narsada  aniq  dalillarga  ega  bo‘lmoq;  dr  fait  matériel 

ashyoviy, moddiy  dalil;  5. moddiy (mol va puldan iborat); avantages, biens 

matériels moddiy boylik; 6. fig fam mol-dunyoga o‘ch; II. nm 1. tarkibiy qism; 

2.  asbob-uskuna,  anjom,  kerak-yarog‘lar,  asbob-qurollar,  jihoz;  matériel  de 

guerre  harbiy  qurol-aslaha;  dépôt,  stock  de  matériel  asbob-uskuna 

omborxonasi;  3.  anjom,  qurol;  matériel  de  pêche  baliq  ovlash  anjomlari; 

matériel  de  propagande  tashviqot  qurollari;  4.  material,  manba,  ma’lumot; 

collecte,  classement et  analyse du  matériel  sur le terrain  tuproq haqida 

to‘plangan,  saralangan  va  analiz  qilingan  ma’lumot;  matériel  analytique 

analitik material; matériel génétique genetik ma’lumot. 

matériellement

  adv  1.  vx  phil  materialistlarcha;  2.  moddiy  jihatdan, 

jismonan,  se  concrétiser  matériellement  moddiy  jihatdan  ro‘yobga 

chiqmoq;  3.  amalda,  amaliy  jihatdan,  jismonan;  un  projet  matériellement 

irréalisable amaliy jihatdan bajarib bo‘lmaydigan reja; c’est matériellement 

impossible bu jismonan mumkin emas. 

maternel, elle

 adj 1. onaga  tegishli, onaniki; le lait  maternel ona suti; 2. 

onadek,  onalarcha;  geste,  ton  maternel  onalarday  muomala,  ohang;  3. 

école  maternelle  ou  nf  la  maternelle  bog‘cha;  enseignement  maternel 

bog‘cha (maktabgacha) ta’lim-tarbiyasi; 4. ona tomonidan; un oncle du côté 

maternel ona tomonidan tog‘a; parenté en ligne maternelle ona tomonidan 

qarindoshlik;  ma  grand-mère  maternelle  ona  tomonidan  buvim;  5.  langue 

maternelle  ona  tili;  6.  onalikka  oid;  centre  de  protection  maternelle  et 

infantile (P.M.I.) onalik va bolalikni himoya qilish markazi. 

maternellement

 adv onalarcha, onalarga xos. 

maternité

 nf 1. onalik; les joies et les peines de la maternité onalikning 

xursandchilik  va  tashvishlari;  dr  onalik  huquqi;  2.  tug‘ish,  dunyoga  keltirish; 

femme  fatiguée  par  des  maternités  trop  rapprochées  juda  tez-tez  bola 

tug‘ishdan  charchagan  ayol;  congé  (de)  maternité  homiladorlik  ta‘tili;  3. 

tug‘uruqxona, akusherlik klinikasi. 

mathématicien, ienne

 n matematika olimi, mutaxassisi. 

mathématique

  I.  adj  1.  matematikaga  oid,  matematika  qoidalariga 

asoslangan  2.  shak-shubhasiz,  juda  aniq,  ravshan;  une  précision 

mathématique matematik aniqlik; fam c’est  mathématique bu juda aniq; II. 

nf 1. pl matematika; 2. maxsus matematika o‘qitish sinflari;  mathématiques 

élémentaires matematikadan bakalavrlikka tayyorlovchi sinf. 

mathématiquement

  adj  matematik  yo‘l  bilan;  démontrer  qqch 

mathématiquement biror narsani matematik yo‘l bilan ko‘rsatmoq. 

matheux,  euse

  n  fam  matematika  bo‘limining  tolibi  yoki  tolibasi; 

matematikadan kuchli o‘quvchi, ilmga chanqoq. 

matière


  nf  1.  phys  phil  materiya,  molekula,  atom,  borliq,  jism;  modda; 

matières  organiques  et  inorganiques  organik,  noorganik  moddalar; 

matières  fécales  najas,  siydik;  anat  matière  grise  kul  rang  modda 

(miyaning); 2. dr  matière d’un délit, d’un  crime qonunni buzganlik,  jinoyat 

qilganlik  haqidagi  ish;  3.  material,  modda,  narsa;  industrie  utilisant  de 

nombreuses  matières  turli  xil  moddalardan  foydalanadigan  sanoat;  les 

matières plastiques¸ textiles plastmassa,  ip gazlamadan  qilingan narsalar; 

matière  première  xomashyo;  matières  grasses  yog‘  mahsulotlari;  4. 

mavzu,  mazmun,  tema;  livres  classés  par  matières,  dans  une 

bibliothèque  kutubxonada  mavzular  bo‘yicha  joylashtirilgan  kitoblar;  table 

des  matières  mundarija;  5.  soha,  masala,  mavzu;  expert  en  la  matière 

sohaning  bilimdoni;  en  matière  sohasida;  en  matière  poétique  she’riyat 

sohasida. 

matin


  nm  1.  erta,  ertalab,  tong,  subhidam,  sahar,  azon;  adv  vx  matin 

erta, tongla; se lever matin erta, tongla turmoq; 2. ertalab; ne pas travailler 

le matin ertalab ishlamaslik; 3. yarim kechadan tushgacha bo‘lgan vaqt; une 

heure,  six  heures  du  matin  tungi,  ertalabgi  soat  bir,  olti;  4.  fig  poét  biror 

narsaning boshlanish davri, ilk davri; le matin de la vie yoshlik. 

mâtin, ine

 n vx 1. ayyor, makkor odam; 2. nm qo‘riqchi yoki ov iti. 

matinal,  ale,  aux

  adj  1.  ertalabgi,  tongi,  azongi,  subhidamdagi; 

gymnastique  matinale  ertalabgi  gimnastika;  2.  saharxez,  azondan 

turadigan  odam;  vous  êtes  bien  matinal  aujourd’hui!  bugun  siz  juda 

saharlab turibsiz! adv ertalab, saharlab, tongla, azonlab, subhidamla. 

mâtiné,  ée

  adj  zotdor  it  bilan  chatishtirilgan;  fig  aralash,  aralashgan;  un 

français mâtiné d’anglais inglizcha aralashgan fransuz tili. 

matinée


  nm  1.  ertalab,  erta;  faire  la  grasse  matinée  ertalab  kech 

turmoq,  uzoq  uxlamoq;  2.  vx  kunduzgi;  donner  une  pièce  en  matinée 

kunduzi pyesa ko‘rsatmoq; 3.  tushdan keyingi, kunduzgi  tomosha;  matinée 

musicale,  dansante  kunduzgi  musiqa,  raqs  tomoshasi;  4.  vx  ayollarning 

ertalabki uy kiyim i. 

mâtiner


 vt zool zotdor it bilan chatishtirmoq. 

matines


  nf  pl  relig  tungi  ibodat  (cherkovda);  chanter  matines  tungi 

ibodatni ijro etmoq. 

matois, oise adj soddamug‘ombir, ichidan pishgan, tullak, mug‘ombir. 

maton, onne

 n arg qamoqxona nazoratchisi. 

matou


 nm erkak mushuk. 

matraquage

  nm  1.  rezina  tayoq  bilan  do‘pposlash;  le  matraquage  des 

manifestants  namoyishchilarni  do‘pposlash;  2.  fig  muntazam lik,  bir 

maromdalik; matraquage publicitaire reklamaning muntazamliligi. 

matraque


 nf rezina tayoq, to‘qmoq. 

matraquer

  vt  1.  to‘qmoq,  rezina  tayoq  bilan  urmoq;  matraquer  des 

manifestants  namoyishchilarni  do‘pposlamoq;  2.  fig  shilmoq,  yuqori  narx 

qo‘ymoq;  restaurant  qui  matraque  ses  clients  xo‘randalarini  shiladigan 

restoran;  se  faire  matraquer  o‘zini  shildirib  qo‘ymoq;  3.  muntazam,  bir 

maromda tarqatmoq. 

matriarcal,  ale,  aux

  adj  matriarxal,  onalik  davriga  oid;  société 

matriarcale matriarxal jamiyat. 

matriarcat

 nm matriarxat. 

matrice

 nf 1. vx anat bachadon; inflammation de la  matrice  bachadon 

yallig‘lanishi;  2.  techn  o‘yma  qolip;  3.  math  matritsa  (matematik  raqamlar 

jadvali);  4.  matrice  cadastrale  kadastr  daftari  (biror  narsa  haqidagi 

ma’lumotlar to‘plami; biror narsaning ro‘yxati). 

matriciel,  ielle

  adj  1.  ro‘yxat,  qayd  daftariga  oid;  math  matritsaga  oid; 

calcul matriciel matritsa hisobi. 

matricule

  I.  n  1.  nf  nomma-nom  ro‘yxat;  les  matricules  d’un  hôpital 

kasalxonang nomma-nom ro‘yxati; vx ro‘yxatdan ko‘chirma; ro‘yxatga tirkash, 

yozib  qo‘yish;  2.  nm  ro‘yxat  bo‘yicha  raqami;  prisonnier  matricule  85  85 

raqamli  mahbus;  II.  adj  livret  matricule  d’un  soldat  askarning  xizmat 

daftarchasi; numéro matricule davlat raqami(avtomobillarda). 

matrimonial, ale, aux

 adj oilaviy; uylanish, turmushga chiqishga oid; les 

affaires  matrimoniales  oilaviy  ishlar;  agence  matrimoniale  oila  qurish 

agentligi; régime matrimonial oilaviy haq-huquqlar. 

matrone

 nf katta yoshdagi beso‘naqay xotin, doya, enaga. 

maturation

  nf  1.  pishish,  yetilish;  maturation  de  la  graine  urug‘ning 

yetilishi;  biol  balog‘atga  yetish,  voyaga  yetish;  maturation  du  fœtus 

homilaning  yetilishi;  2.  mevaning  yetilishi,  pishishi;  maturation  du  raisin 

uzumning pishishi; 3. méd yaraning yetilishi, pishishi. 


Download 8,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   318   319   320   321   322   323   324   325   ...   509




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish