Microsoft Word Dico Fr-Uz doc


www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 8,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet234/509
Sana01.01.2022
Hajmi8,03 Mb.
#289263
1   ...   230   231   232   233   234   235   236   237   ...   509
Bog'liq
Fransuzcha-o'zbekcha lug'at (Bayram Balci - direktor)

www.ziyouz.com kutubxonasi


FRISSON

 

FUIR



 

 

 



239 

frisson 


nm qaltiroq bosish,  titrash, qaltiroq, et  uvushish, badan uvushish, 

varaja;  jimirlash,  junjikish,  seskanish,  junbish;  un  frisson  lui  descend  le 

long du dos uning badani jimirlab ketyapti. 

frissonnant, ante 

adj qaltirayotgan, titrayotgan. 

frissonnement 

nm sal qaltiroq bosish, sal-pal titroq bosish. 

frissonner 

vi qaltiramoq, titramoq. 

frisure 


nf jingalak. 

frit, frite 

I. adj qovirilgan; 2. nf fam qovurilgan kartoshka. 

friteuse 

nf kartoshkani yog‘da qovuradigan asbob. 

friture 


nf  1.  qovurish;  2.  qizigan  yog‘;  3.  qovurilgan  baliq;  4.  chirsillash, 

qirsillash. 

fritz 

nm fam frits (nemislarning ikkinchi jahon urushi davridagi nomlanishi). 



frivole 

adj 1. bo‘sh, asossiz, tagi puch, arzimaydigan, ahamiyatsiz, e’ tibori 

yo‘q, yuzaki; 2. yengiltabiat, yengiltak, yengil, beburd, havoyi, betayin. 

frivolité 

nf 1.  arzimaydigan, ahamiyatsiz narsa; 2. yengiltaklik,  beburdlik, 

betayinlik. 

froc 

nm 1. kuloh (monahlarda); 2. jubba (pravoslavie ruhoniylari kiyadigan 



keng yengli, uzun ustki kiyim); prendre le froc monax  bo‘lmoq, monaxlikka 

kirmoq;  3.  fam  ishton,  shim;  faire  dans  son  froc  ishtoniga  qilib  qo‘ymoq, 

qattiq qo‘rqmoq, cho‘chimoq. 

froid,  froide 

I.  adj  1.  sovuq;  2.  sovuqqonlik  bilan,  beparvo,  bee’ tibor, 

loqayd;  à  froid  loc  adv  sovuqqina,  fig  hafsalasizlik  bilan;  II.  adv  sovuq; 

manger  froid  sovuqligicha  yemoq;  il  fait  froid  ici  bu  yer  sovuq;  III.  nm  1. 

sovuq, qattiq sovuq, ayoz; froid de loup, froid rigoureux juda qattiq sovuq, 

qahraton;  avoir  froid  sovuq  yemoq,  muzlamoq;  prendre  froid  shamollab 

qolmoq;  faire  froid  dans  le  dos  qo‘rquv  bosmoq;  ne  pas  avoir  froid  aux 

yeux dadil bo‘lmoq. 

froidement 

adv  sovuqqina;  être  vêtu  froidement  yengil  kiyinmoq;  être 

reçu froidement sovuq qarshi olmoq. 

froideur 

nf sovuqlik, iltifotsizlik. 

froidure 

nf sovuq, ayoz. 

froissable 

adj fig salga g‘ijim bo‘ladigan. 

froissement 

nm  1.  shitirlash,  shildirash  (ko‘ylak,  material);  2.  cho‘zilish, 

ezilish; 3. ixtilof, janjal, to‘qnashuv. 

froisser 

I.  vt  1.  g‘ijim  qilmoq,  ezg‘ilamoq;  2.  urib  olmoq,  lat  yedirmoq, 

cho‘zmoq,  ezmoq;  3.  kayfiyatini  buzmoq,  xafa  qilmoq,  ko‘nglini  buzmoq, 

o‘ksitmoq, ozor  bermoq,  aziyat  bermoq, ranjitm oq,  ta’bini  tirriq qilmoq; II.  se 

froisser  vpr  1.  g‘ijim lanmoq;  2.  xafa  bo‘lmoq,  kayfiyati  buzilmoq,  o‘ksimoq, 

aziyat chekmoq, ranjimoq, ta’bi xira bo‘lmoq. 

frôler 


vt tegib ketmoq, yaqinidan o‘ tmoq, tegar-tegmas o‘tmoq. 

fromage 


nm pishloq; fromage blanc tvorog. 

fromager,  ère 

I.  adj  pishloqli,  pishloqqa  oid;  II.  nm  pishloqpaz;  pishloq 

sotuvchi. 

fromagerie 

nf pishloqpazlik; pishloq sanoati; pishloq sotadigan magazin. 

froment 

nm bug‘doy (o‘simlik). 

fronce 

nf burma. 

froncement 

nm qoshlarini chimirish. 

froncer 

vt  1.  chimirmoq,  burishtirmoq;  foncer  les  sourcils  qoshini 

chimirmoq; 2. burma qilmoq. 

frondaison 

nf barglash, barg, yaproq chiqarish; barglar, yaproqlar. 

fronde


1

 

nf palaxmon, sopqon, cho‘zma. 



fronde

2

 



nf  biror  narsaga  qarshi  bo‘ lish,  tanqid  qilish,  norozilik  bildirish, 

murosasizlik, norozilik. 

fronder 

I.  vt  yuzi-ko‘zi  demay  tanqid  qilmoq,  masxara  qilmoq;  II.  vi 

noroziligini bildirmoq, qarshi chiqmoq. 

frondeur, euse 

n 1. fronda qatnashchisi, fronda (XVII asrda Fransiyadagi  

harakat); 2. ahsaddiy, murosasiz tanqidchi. 

front 

nm  1.  peshona,  bosh,  yuz;  le  front  haut  keng  peshona;  le  front 



dégagé silliq peshona; relever le front boshini ko‘ tarmoq, dadil  bo‘lmoq; 2. 

old, old qismi, old ko‘rinish; 3.  front; le Front populaire xalq  fronti; au front 

frontda;  de  front  loc  adv  bir  vaqtda,  yonma-yon;  faire  front  qarshilik 

ko‘rsatmoq, bir  front  bo‘lmoq; faire front au danger xatarga  tik bormoq; 4. 

uyatsizlik; avoir le front de bir narsa qilish uchun anchagina surbet bo‘lmoq. 

frontal,  ale,  aux 

I.  adj  1.  peshonaga,  manglayga  oid;  un  os  frontal 

peshona  qopqog‘i;  2.  ro‘paradan  bo‘lgan,  qarshisidan  yo‘nalgan;  II.  nm 

peshona suyagi. 

frontalier,  ière 

I.  adj  chegaradagi,  chegara  atrofidagi;  II.  nm  chegara 

zonasida yashovchi aholi. 

frontière 

I.  nf  chegara,  had,  hudud;  aux  frontières  de  la  vie  et  de  la 

mort  o‘lim  to‘shagida;  II.  adj  chegaraga  oid;  un  poste  frontière  chegara 

posti; une zone frontière chegara hududi. 

frontispice 

nm 1. archit bosh peshtoq; 2. imoratning old tomoni peshtog‘i; 

3. sarrasm, sarlavha, kitob sarlavhasidagi bezak. 

fronton 


nm arxit fronton (bino fasadining uchburchak shaklidagi tomchasi 

bo‘lgan  tepa,  qismi,  shuningdek  eshik,  derazalar  tepasidagi  shu  shaklda 

ishlangan bezak). 

frottage 

nm artish, ishqalash, yuvish. 

frottement 

nm  1.  ishqalash;  2.  ishqalashdan  chiqadigan  tovush;  3. 

badanni ho‘llab ishqash. 

frotter 

I.  vt  1.  ishqalamoq,  artmoq;  frotter  un  parquet  parketni  artmoq, 

yaltiratmoq; frotter une allumette  gugurtni chaqmoq;  2. vieilli urmoq, zarba 

bermoq; II.  se frotter vpr 1. artinmoq; se frotter les  mains qo‘llarni  artmoq, 

ishqalamoq;  2.  nima  bilandir  artinmoq;  3.  kimgadir  tegib  ketmoq,  piching 

qilmoq; qui s’y frotte s’y pique yaxshisi u bilan aloqa qilish kerak emas. 

frottoir 

nm  1.  artadigan  movut;  pol  pardozlaydigan  cho‘ tka;  2.  elektrik 

cho‘tka; 3. ishqalagich. 

froufrou 

nm  shitirlash  (barglar);  faire  du  frou-frou  olifta,  bashang 

kiyinmoq, yasanmoq. 

froufrouter 

vi shitirlamoq (barglar). 

froussard, arde 

adj, n fam qo‘rqoq, yuraksiz. 

frousse 

nf fam qo‘rquv; avoir la frousse qo‘rqmoq. 

fructification 

nf hosil berish, meva tugish. 

fructifier 

vi 1. hosil, meva bermoq; 2. fig rivojlanmoq; foyda keltirmoq. 

fructueux, euse 

adj unimli, hosildor, qulay, foydali. 

frugal,  ale 

adj  1.  o‘rtacha,  o‘rta-miyona,  sodda,  odmi,  sipo;  une  vie 

frugale og‘ir hayot; 2. oddiy, arzon (ovqat to‘g‘risida). 

frugalité 

nf  nafsini  tiyish,  o‘zini  to‘xtatish,  mo‘tadillik,  evidalik,  me’yor 

(ovqatlanish to‘g‘risida). 

fruit

1

 



nm 1. hosil, meva; un fruit vert  pishmagan meva; un jus de fruit 

meva  sharbati;  les  fruits  de  mer  dengiz  in’omlari  (dengizda  yeyiladigan 

narsalar);  le  fruit  défendu  taqiqlangan  meva;  2.  foyda,  natija,  samara; 

oqibat. 


fruit

2

 



nm devorning yuqoriga qarab tashqi tarafdan qiyalashib ketishi. 

fruité, ée 

adj meva ta’mli, meva ta’mini beruvchi. 

fruiterie 

nf  1.  meva  saqlaydigan  joy,  ombor;  2.  meva  sotuvchi,  meva 

do‘koni. 

frusques 

nfpl narsalar, lash-lushlar, eski-tuski kiyimlar. 

fruste 

adj  1.  siyqalangan,  nuragan,  yem irilgan,  yedirilgan;  2.  dag‘al, 

qo‘pol, tarashlanmagan; un style fruste notekis usul. 

frustration 

nf 1. aldov; 2. nimadandir noqonuniy mahrum qilish. 

frustrer 

vt  (qqn  de  qqch)  noqonuniy  mahrum  etish,  zarar  keltirmoq, 

aldamoq. 

fuchsia 

nm fuksiya (guli qizil manzarali o‘simlik). 

fuchsine 

fuksin (qizil apilin bo‘yoq). 

fuel 

nm suyuq yoqilg‘i, mazut. 



fugace 

adj tez o‘tuvchan, o‘ tkinchi, bir lahzali, bir onli,  tez o‘tib ketadigan, 

qisqa muddatli; une mémoire fugace bo‘sh xotira. 

fugacité 

nf o‘tuvchanlik, o‘ tkinchilik. 

fugitif, ive 

I. adj 1. tez, ravon; 2. o‘ tkinchi; II. nm qoloq. 

fugue 


nf  1.  fuga  (bir  musiqaviy  temaning  bir  necha  ovozda  izchil 

takrorlanishi);  2.  fam  qochish,  yo‘q  bo‘lish;  faire  une  fugue  qochmoq,  yo‘q 

bo‘lmoq. 

fugué, ée 

adj fuga formasida, ko‘rinishida. 

führer 


nm fyurer. 

fuir 


I.  vi  1.  qochmoq,  qochib  qutulmoq;  2.  tez  o‘ tmoq,  uchmoq, 

uzoqlashmoq;  le  temps  fuit  vaqt  o‘ tyapti;  3.  bermoq,  qo‘yvormoq;  ce 




Download 8,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   230   231   232   233   234   235   236   237   ...   509




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish