Microsoft Word Dico Fr-Uz doc


www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 8,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet170/509
Sana01.01.2022
Hajmi8,03 Mb.
#289263
1   ...   166   167   168   169   170   171   172   173   ...   509
Bog'liq
Fransuzcha-o'zbekcha lug'at (Bayram Balci - direktor)

www.ziyouz.com kutubxonasi


ÉCARTELER

 

ÉCHAUFFER



 

 

 



175 

écarteler

  vt  1.  to‘rt  bo‘ lib  qatl  qilmoq  (avval  qo‘l-oyoqlarini  va  boshini  

tanadan  judo  qilmoq);  2.  fig  qiynamoq,  azoblamoq,  azob  bermoq;  il  est 

écartelé  entre  le  devoir  et  l’amour  u  burch  va  sevgi  orasida  azob 

chekmoqda. 

écartement

  nm  1.  ikki  tomonga  surish,  kerish;  ikki  tomonga  surilish, 

kerilish;  l’écartement  des  jambes  oyoqlarni  ikki  tomonga  kerish;  2.  oraliq 

masofa, ora, o‘rta, o‘rtalik. 

écarter

  I.  vt  1.  ikki  tomonga  surmoq,  kermoq;  2.  uzoqlashtirmoq, 

chetlatmoq,  ajratmoq;  il  faut  écarter  la  table  du  mur  stolni  devordan 

uzoqlashtirmoq kerak; écarter la foule olomonni yorib kirmoq; on l’a écarté 

de  l’équipe  uni  komandadan  chetlatishdi;  écarter  qqn  de  la  direction 

d’une affaire biror kimsani  ish boshqarishdan chetlashtirmoq; 3.  fig yo‘ldan 

adashtirmoq, chalg‘ itmoq; 4. rad qilmoq,  qaytarmoq, qabul qilmaslik; écarter 

une proposition  taklifni rad qilmoq; 5. qaytarmoq, daf qilmoq;  écarter une 

menace  xavfni  daf  qilmoq;  II.  s’écarter  vpr  1.  (har  yoqqa)  ayrilmoq,  ajralib 

ketmoq,  tarqalmoq;  ikki  tomonga  tislanmoq,  tisarilmoq,  tisarilib  orani 

ochmoq;  ces lignes s’écartent  bu yo‘llar ayrilib ketadi; 2. o‘rnidan siljimoq, 

nari  turmoq, surilmoq; s’écarter pour laisser passer biror kimsani  o‘tkazib 

yubormoq  uchun  surilmoq;  3.  uzoqlashmoq,  nari  ketmoq;  s’écarter  de  la 

côte qirg‘oqdan uzoqlashmoq;  4. fig chetga chiqmoq, chekinmoq, qaytmoq; 

chalg‘ itmoq,  uzoqlashmoq;  s’écarter de la tradition an’anadan chekinmoq; 

s’écarter du sujet mavzudan uzoqlashmoq; s’écarter des règles qoidadan 

uzoqlashmoq. 

ecchymose

  nf  qontalashgan,  momataloq  bo‘lgan  joy,  qontalash, 

momataloq. 

ecclésiastique

  I.  adj  ruhoniy,  diniy,  din,  cherkov;  les  autorités 

ecclésiastiques  cherkov  ma’murlari;  milieux  ecclésiastiques  cherkov 

jamoasi; II. nm ruhoniylarga mansub kishi, ruhoniy, pop. 

écervelé,  ée

  I.  adj  dovdir-sovdir,  jinni-tantiq;  yengiltak,  havoyi,  betayin; 

ovsar, kaltafahm, to‘pori; II. n jinni kishi; jinni ayol; ovsar, kaltafahm odam. 

échafaud


 nm 1. eshafot, jallod kundasi bosh chopiladigan kunda; maxsus 

taxtasupa;  monter  sur  l’échafaud  qatl  qilinmoq;  2.  boshini  tanidan  judo 

qilish bilan amalga oshiriladigan o‘lim jazosi. 

échafaudage

 nm 1. havoza; dresser un échafaudage  havoza qurmoq; 

2.  taxlam,  uyum,  to‘p,  to‘da;  un  échafaudage  de  livres  kitoblar  uyumi;  un 

échafaudage de raisonnements dalil, vajni to‘ldirib yuborish. 

échalas


  nm  1.  tirkagich,  tirgovich,  tirgak,  ayri  (tok,  qovoq  kabi  

chirmashuvchi o‘simliklarni ko‘tarish uchun); 2. fam novcha, daroz odam. 

échalote

 nf sarimsoq piyozning bir turi. 

échancré,  ée

  adj  yarim  doira  shaklida  kesib,  qirqib  olingan  (kiyimda); 

o‘yilgan; corsage échancré chuqur kesib olingan ko‘ylak. 

échancrer

 vt yarim doira shaklida kesib, qirqib olmoq; kesib tashlamoq. 

échancrure

 nf o‘yilgan, kesib olingan joy; o‘yiq (kiyimda). 

échange


 nm 1. alishish, almashish, almashtirish, ayirbosh, mavza qilish, 

ayirboshlash; discuter d’un  échange de prisonniers asirlarmi almashtirish 

haqida  fikrlashmoq;  la  valeur  d’échange  almashuv,  ayirboshlash  qiymati; 

faire  un  échange  almashmoq,  ayirboshlamoq;  les  échanges  culturels 

madaniy  aloqalar;  biol  les  échanges  nutritifs  modda  almashinuvi;  loc  adv 

en échange de; evaziga, o‘rniga, badaliga; 2. écon tovar ayirbosh qilish, mol 

almashish;  savdo,  savdo-sotiq;  savdo  aloqalari;  le  volume  des  échanges 

tovar ayirboshlash hajmi. 

échanger

 vt 1. almashtirmoq, ayirbosh qilmoq; alishmoq, mavoza qilmoq; 

échanger  qqch  contre  (ou  pour)  qqch  biror  narsani  boshqa  narsaga 

alishmoq;  échanger  une  marchandise  contre  une  autre  bir  tovarni 

boshqasiga  ayirbosh  qilmoq;  2.  alishmoq,  alishtirmoq,  ayirboshlamoq; 

alishib,  ayirboshlab,  alishtirib  olmoq;  échanger  des  lettres  xat  yozishib 

turmoq;  échanger  des  cadeaux  bir-biriga  sovg‘alar  jo‘natmoq;  échanger 

une  poignée  de  mains  qo‘l  berishib  so‘rashmoq;  échanger  des  coups 

mushtlashmoq;  3.  fig  almashinmoq,  o‘rtoqlashmoq,  bir-biriga  javoban 

harakat  qilmoq;  échanger  des  idées  fikr  almashinmoq,  fikrlashmoq; 

maydalamoq. 

échangeur

  nm  1.  turli  darajadagi  yo‘llarning  kesishuvi,  kesishgan  yo‘l 

ustidan  o‘ tadigan  ikkinchi  yo‘l,  kichik  yo‘l,  chorraha;  2.  issiqlikni  almashtirib 

beruvchi qurilma. 

échanson


 nm 1. saroyda soqiylik qiluvchi kishi; 2. soqiy, kosagul. 

échantillon

 nm 1. namuna, nusxa;  montrer des échantillons de tissus 

gazlamalarning  nusxalarini  ko‘rsatmoq;  des  échantillons  de  minerais 

ma’danlardan namunalar; 2. (analiz uchun olingan) namuna (oltin, kumush); 

3. fig namuna, timsol. 

échantillonnage

  nm  1.  namunalar  yig‘ish,  tanlash;  2.  namunalar 

to‘plam i, komplekti. 

échantillonner

  vt  1.  namunalar  yig‘moq,  tanlamoq;  2.  namuna  olmoq 

(analiz  uchun);  3.  so‘rov  o‘tkazish  uchun  vakillar  tanlamoq  (ma’lumot 

to‘plash, fikr to‘plash maqsadida). 

échappatoire

 nf hiyla, nayrang; gapni aylantirish, chalg‘itish; trouver une 

échappatoire  pour  ne  pas  répondre  javob  bermaslik  uchun  gapni 

chalg‘ itmoq. 

échappée


  nf  1.  sport  uzoqlashish;  o‘zib  ketish,  orqada  qoldirib  ketish; 

oraliqdagi  masofani  uzoqlashtirish  (velosportda);  2.  litt  yashirincha  qochish, 

qochib  ketish  (qisqa  muddatga);  3.  ko‘rish  yoki  o‘ tish  uchun  qoldirilgan  tor 

joy; échappée sur la  mer dengizga o‘ tish uchun yo‘lak; archit zina marsilari 

orasidagi masofa,  joy;  4. litt  qisqa muddat,  lahza, on,  fursat; une  échappée 

de beau temps havoning vaqtinchalik ochilishi. 

échappement

  nm  1.  techn  tashqariga  chiqish;  chiqarish,  chiqish 

(ishlangan  gazlar  haqida);  échappement  de  la  vapeur  bug‘ni  chiqarib 

yuborish; 2. ankerli mexanizm (soatlarda). 

échapper

  I.  vi  1.  qochmoq,  qochib  qutulmoq;  chap  bermoq,  chap  berib 

omon  qolmoq,  xalos  bo‘lmoq;  o‘zini  chetga  olmoq,  o‘zini  olib  qochmoq; 

échapper  à  qqch,  à  qqn  biror  kimsa,  narsadan  qochib  qutulmoq,  xalos 

bo‘lmoq;  on  a  échappé  au  danger  xavf-xatardan  qutuldilar;  échapper  au 

naufrage  kema  halokatida  omon  qolmoq;  2.  sirg‘alib  chiqib  ketmoq,  tushib 

ketmoq; le verre  m’a échappé des  mains stakan  qo‘limdan sirg‘alib  tushib 

ketdi;  3.  esdan  chiqmoq,  eslay  olmaslik;  esdan  ko‘ tarilmoq;  son  nom 

m’échappe  uning  ismi  esimdan  chiqibdi;  4.  beixtiyor  aytilmoq  yoki 

bajarilmoq;  cette  parole  m’a  échappée  bu  so‘z  beixtiyor  og‘zimdan  chiqib 

ketdi;  II.  vt  o‘zini  chetga  olmoq,  o‘zini  olib  qochmoq,  chap  bermoq; 

l’échapper  belle  osongina  xalos  bo‘lmoq;  III.  s’échapper  vpr  1.  qochmoq, 

chiqmoq, qochib ketmoq, chiqib ketmoq, uchib ketmoq; le prisonnier s’est 

échappé  mahbus  qochib  ketdi,  le  lion  s’est  échappé  de  sa  cage  arslon 

qafasdan  qochdi;  2.  oshmoq,  oqib  ketmoq;  chiqmoq;  toshib  ketm oq, 

toshmoq (ega  predmetni ifodalaydi); la vapeur  s’échappe de la chaudière 

qozondan  bug‘  chiqyapti;  le  lait  s’est  échappé  de  la  casserole  sut  toshib 

ketdi;  3.  sport  uzoqlashmoq,  ancha  o‘ tib,  o‘zib  ketm oq,  orqada  qoldirib 

ketmoq. 

écharde


 nf zirapcha, tikon. 

écharpe


  nf  1.  nishon,  belgi  (yelka  orqali  yoki  belga  bog‘lanadigan 

mansabni  bildiradigan  lenta);  écharpe  tricolore  du  maire  mer  mansabini 

ko‘rsatuvchi  uch,  xil  rangli  nishon,  tasma;  2.  sharf,  bo‘yinbog‘;  il  fait  froid, 

mets une écharpe autour du cou  tashqari sovuq,  bo‘yninga sharf o‘rab ol; 

loc  adv  en  écharpe  osib  qo‘yilgan  (bo‘yinga);  yondan,  yon  tomondan; 

qiyalab,  qiyasiga,  burchakma-burchak;  bras  en  écharpe  bo‘yinga  osib 

qo‘yilgan, mayib qo‘l. 

écharper


  vt  1.  parchalab,  majaqlab,  mayda-mayda  qilib  tashlamoq;  2. 

qattiq yarador qilmoq, jarohatlamoq. 

échasse

  nf  yog‘ochoyoq;  marcher  avec  des  échasses  yogochoyoqda 

yurmoq. 

échauder


 vt 1. ustidan qaynoq suv quymoq, qaynoq suvga botirib olmoq, 

qaynoq  suvda  yuvmoq;  2.  kuydirib  olmoq;  prov  chat  échaudé  craint  l’eau 

froide og‘zi kuygan qatiqni ham puflab ichadi; 3. fig fam qilmishiga yarasha 

jazolanmoq, o‘z harakatining azobini chekmoq, jazosini tortmoq; j’ai déjà été 

échaudé une fois men bir marta jazomni tortdim. 

échauffement

 nm 1. isitish,  ilitish, qizdirish; dans l’échauffement de  la 

discussion  bahs  qizigan  paytda;  2.  isish,  ilish,  isinish;  l’échauffement  du 

sol  yerning  ilishi;  3.  qizib  ketish,  bo‘rsish,  dimiqish,  chirish,  irish;  4.  tanani 

qizdirib olish uchun mashqlar qilish, qizish. 

échauffer

 I. vt 1. isitmoq, ilitmoq, qizdirmoq; 2.  qo‘zg‘atmoq,  tutoqtirmoq, 

qonini  qaynatmoq;  II.  s’échauffer  vpr  1.  jahli  chiqmoq,  tutaqmoq,  qoni 

qaynamoq;  qizimoq,  jonlanmoq,  hayajonga  kelmoq;  2.  ilimoq,  isimoq, 




Download 8,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   166   167   168   169   170   171   172   173   ...   509




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2025
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish