Microsoft Word ахборот технологиялар фанидан мажмуа doc



Download 2,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet57/141
Sana23.02.2022
Hajmi2,73 Mb.
#151941
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   141
Bog'liq
axborot texnologiyalari

Эксперт тизими 
Фойдаланувчи 
Фойдаланувчи 
интерфейси 
Интерпретатор 
Билимлар 
базаси 
Яратиш 
тизими 
модули 
Билимлар бўйича 
экспертлар ва 
мутахассислар 
Муаммоли 
соҳа 
Йўриқнома ва ахборот 
Қарорлар ва тушунтиришлар 
Билимлар 


56 
Эксперт тизими билан ишлаш технологияси оддий бўлмаса ҳам, бу тизимларнинг 
фойдаланиш интерфейси дўстона бўлиб, одатда мулоқот олиб боришда қийинчиликлар 
туғдирмайди. 
Билимлар базаси. У муаммовий соҳани тавсифловчи фактлардан, шунингдек бу 
фактларнинг мантиқий ўзаро алоқасидан иборат бўлади. Билимлар базасида марказий ўрин 
қоидаларга тегишли бўлади. Қоида ушбу муайян вазиятда нима қилиш кераклигини белгилаб 
беради ва иккита қисмдан иборат бўлади: бажарилиши мумкин бўлган ёки бажариб 
бўлмайдиган шартлар ва агар шартлар бажарилса амалга оширилиши зарур бўладиган ҳатти-
ҳаракатлар. Эксперт тизимида фойдаланиладиган қоидалар қоидалар тизимини ташкил этади, у 
нисбатан оддий тизим учун ҳам бир неча минг қоидадан иборат бўлиши мумкин. 
Билимларнинг барча турлари, предмет соҳасининг ўзига хос томонлари ва лойиҳалаштирувчи 
(билимлар бўйича муҳандис) нинг малакасига боғлиқ ҳолда мосликнинг у ёки бу даражаси 
билан битта ёки бир нечта семантик моделлар ёрдамида тақдим этилиши мумкин. Энг кенг 
тарқалган моделларга мантиқий, продукцион, фрейм ва семантик тармоқлар киради. 
Интерпретатор. Бу эксперт тизимининг бир қисми бўлиб, билимлар базасидаги мавжуд 
билимлар (фикрлаш)га муайян тартибда ишлов беради. Интерпретаторнинг ишлаш 
технологияси қоидалар мажмуини (қоида кетидан қоидани) кетма-кет кўриб чиқишдан 
иборатдир. Агар қоидадаги шартларга риоя қилинаётган, муайян ҳаракатлар бажарилаётган ва 
фойдаланувчига унинг муаммосини ечиш варианти тақдим этилаётган бўлса,
Бундан ташқари, кўплаб эксперт тизимларида қўшимча блоклар киритилади: 
маълумотлар базаси, ҳисоблаш блоки, киритиш ва маълумотларни тузатиш блоки. Ҳисоблаш 
блоки бошқарув қарорлари қабул қилиш билан боғлиқ вазиятларда зарурдир.Бунда 
маълумотлар базаси муҳим роль ўйнайди, чунки унда режали, физик, ҳисоб-китоб, ҳисобот ва 
бошқа доимий ёки оператив кўрсаткичлар мавжуд бўлади. Маълумотларни киритиш ёки 
тузатиш блокидан маълумотлар базасидаги жорий ўзгаришларни ўз вақтида ва оператив акс 
эттириш учун фойдаланилади.

Download 2,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   141




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish