Microsoft Word ЎҚ. ҚЎланмамонетар 2019 docm



Download 416,42 Kb.
bet20/41
Sana24.02.2022
Hajmi416,42 Kb.
#246677
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   41
Bog'liq
monetar siyosati

Y, 5 — функциянинг ракамли курсаткичлари;
5 — даромад буйича пулга талаб эластиклиги.
Хусусан, 1870-1954 йилларда йиллик маълумотлар буйича АКЩда регрессия ракамли коэффициентларини \исоб-китоб килишда даромад буйича пулга талаб эластиклиги 1 дан анча катта ((5 =1,81)), яъни 10% булди - касса колдикларига талаб реал даромади 18,1% усди. Бу Фридманга пулни истеъмол товарлари каби «дабдабалилик предмети» сифатида тавсифлашга имкон берди.
Эмпирик \исоб-китобларнинг курсатишича, пулга талаб (пул муомаласи тезлиги) ва даромад (реал, доимий нархда) уртасидаги боFликлик конъюнктура даври доирасида туFридан-туFри, узок муддатли даврда эса- тескари булади. Графикда бу куйидаги куринишда акс этади.




V, Y

конъюнктурали цикл

узок муддатли давр


Монетаристларнинг хулосалари шунга бориб такаладики, пул массасидаги узгаришлар хужалик конъюнктурасидаги барча йирик узгаришларни белгилаб беради ёки И.Фишер терминологиясига кура, хужалик пулнинг «ноFорасига уйнайди». Бу тезиснинг замирида пул массасининг тулик мустакиллик тамойили ётади.
Пул нима эканлигининг эркин талкинидан келиб чикиб, монетаристлар накд пул ва тижорат банклари депозитларининг барча турларини камраб олувчи кенг пул агрегатидан фойдаланади. Тобин айтиб утганидек - монетаристлар: «Биз пул нима эканлигини билмаймиз, лекин у нима булмасин, унинг захираси йилига камида 3-4% баркарор усиши лозим» дейдилар, яъни пул коидасини келтириб чикарадилар.
Пул массасининг экзоген характери кимоясига кенг таркалган далиллар каторига марказий банк муомаладаги тулов воситалари даражасини самарали назорат кила олади деган фикр киради. Монетаристик адабиётларда пул базасини тартибга солишга асосланган пул мультипликатори схемаси кенг кулланилади.

  1. МАВЗУ. ИНФЛЯЦИЯ НАЗАРИЯЛАРИ ВА УНИ ЖИЛОВЛАШ
    УСУЛЛАРИ


    1. Инфляциянинг мохияти ва унинг юзага чикиш шакллари

Инфляция XVIII асрнинг урталарида муомалага таъминланмаган жуда куп микдорда пул чикарилиши натижасида пул тизимидаги инкироз холат асосида юзага чиккан. Инфляция (лотинча «inflation» сузидан олинган ва шишиш, купчиш, кутарилиш маъносини англатади) уз мохаятига асосан пулнинг кадрсизланиши, товар ва хизматларга булган бахоларнинг мунтазам равишда ошиб бориши жараёнини англатади. Шуни таъкидлаш лозимки, ривожланган мамлакатлар тажрибаси инфляция нисбатан меъёр даражасидаги пул массаси холатида хам юзага чикиши мумкин.
Хозирги замон инфляцияси нафакат товарлар ва хизматларга булган бахоларни мунтазам усиши натижасида пулнинг сотиб олиш кобилиятини пасайиши билан бир каторда ишлаб чикариш жараёнидаги номутаносиблик, пул муомаласи, молия хамда кредит сохасидаги салбий омиллар билан таснифланади. Инфляцияни юзага чикишининг асосий сабаблари булиб иктисодиёт тармоклари, жамFарма ва истеъмол, талаб ва таклиф, давлат даромадлари ва харажатлари, хужаликларнинг пул массаси ва унга булган талаби уртасидаги мутаносиблик хамда марказий банкнинг кредит экспансияси хисобланади. Ушбу таъкидлаб утган омиллар уз мохиятига асосан инфляцияга, унинг даражасига турлича таъсир этиши мумкин.
Халкаро амалиётда иктисодчи олимлар инфляциянинг юзага чикадиган омилларини асосан икки гурухга: ички ва ташки омилларга ажратадилар. Биз ушбу омилларнинг мохиягини ёритишга харакат киламиз.

  1. Ички омилларни мохиятига асосан пуллик (монетар) ва пулсиз омилларга ажратиш мумкин. Пуллик омилларга давлат молиясининг инкирози, бюджет такчиллигининг мавжудлиги, давлат карздорлигининг ортиши, пул эмиссияси, кредит дастакларининг айланишини купайиши, пул айланмасининг тезлиги ва бошкалар киради.

Пулсиз омилларга миллий иктисодиёт тармоклари уртасидаги номутаносиблик, тармоклар иктисодий ривожланишидаги бир маромсиз даража, ишлаб чикариш ва хизмат курсатиш сохаларида монополиянинг (олигополия) мавжудлиги, нарх шаклланишидаги давлат моиополияси, марказий банкнинг кредит экспансия ва бошка омилларни киритиш мумкин;

  1. Ташки омиллар уз мохиятига асосан бирор аник давлат ривожланишига таъсир этадиган дунёда амалга ошаётган жараёнларни акс этади. Ушбу омилларга дунё мамлакатларида юзага чикадиган соха инкирозлари хисобланадиган хом- ашё, энергетика, нефть, валюта инкирозларини киритиш мумкин. Ушбу омиллардан ташкари бирор-бир давлатнинг бошка давлатларга нисбатан олиб борадиган давлат микёсидаги валюта сиёсатини, яширин холатда валюта, олтин экспортининг амалга оширилишини хам киритиш мумкин.

Биз куйидаги чизмада инфляциянинг юзага чикиш шаклларини тахлил этамиз. Ушбу чизма тахлилидан куриниб турибдики, инфляция асосан уч йуналишда юзага чикади. Биринчи йуналишда махсулотлар ва курсатиладиган хизматларга булган нархларни асоссиз равишда усиб кетиши туфайли пул кадрсизлана бошлайди. Бунинг натижасида миллий валютанинг харид килиш кобилияти тушиб кетади. Иккинчи йуналишда, хорижий валюталарга нисбатан миллий валютанинг курси пасайиб кетади. Бунинг натижасида хужалик юритувчи субъектлар ва мамлакат ахолиси эркин муомаладаги хорижий валюталарни (АКЩ доллари, евро, швейцария франки ва бошкаларни) жамFара бошлайди. Учинчи йуналишда олтинга булган миллий пул бирлигида ифодаланган нарх кутарилиб кетади. Бунинг натижасида мамлакат ахолиси уртасида олтиннинг тупланиб колиши, яъни тезаврация амалга ошади.
Биз куйидаги чизмада инфляциянинг юзага чикиш шаклларини тахлил этамиз. Ушбу чизма тахлилидан куриниб турибдики, инфляция асосан уч йуналишда юзага чикади



Download 416,42 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   41




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish