“Метрология асослари ” фанидан амалий машғулотлар учун электрон ўқув-услубий қўлланма



Download 1,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/68
Sana21.02.2022
Hajmi1,69 Mb.
#25476
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   68
Bog'liq
metrologiya asoslari

 
2. Назарий қисм
 
2.1. Ўлчаш воситаларининг метрологик характеристикалари.
 
Ўлчаш воситаларининг метрологик характеристикалари деганда 
уларнинг сифатини, техник даражасини, ўлчаш натижаларига таъсирини ва 
хатоликларини кўрсатадиган параметрлар тушунилади. Ишлаш режимига 
қараб метрологик характеристикалар статик ва динамик характеристикаларга 
бўлинади. 
Статик характеристикадеганда ўлчаш воситаларининг статик иш 
режимидаги параметрлари тушунилади, яъни бунда кириш катталиги ўлчаш 
жараёнида ўзгармайди. Динамик характеристикадеганда эса, ўлчаш 
воситасининг динамик режимидаги хусусиятларини акс эттирувчи 
параметрлари тушунилади, яъни бунда ўлчаш воситасининг кириш катталиги 
ўлчаш жараёнида ўзгаради.
Асосий статик характеристикаларга ўзгартириш функцияси, сезгирлик ва 
сезгирлик остонаси киради.
Ўзгартириш функцияси – бу ўлчаш воситасининг киришидаги (Х) ва 
чиқишидаги (У) катталиклари қийматларининг ўзаро функционал 
боғлиқлигидир. Ўзгартириш функцияси аналитик тарзда – У=f(X) ифодаси 
шаклида, график тарзда ёки жадвал кўринишида берилиши мумкин. Аниқ 
ўлчаш воситаси учун ўзгартириш функцияси – номинал ўзгартириш 
функцияси деб юритилади (У=f
n
(X)). 
Идеал ҳолда ўлчаш ўзгарткичлари ва ўлчаш асбобларининг номинал 
ўзгартириш функцияси чизиқли боғлиқликда - У=k
n
(X) 
бўлади. Бундай 
асбоблар бир текис шкалали бўлиб, икки қўшни белгилар орасидаги масофа 
бутун шкала бўйича бир хил бўлади. Асбобларда ўзгартириш функциясининг 
чизиқли бўлиши ўлчов натижасини қайд қилишни осонлаштиради, субъектив 
хатоликларни камайтиради.
Сезгирликўлчаш воситасининг ташқи сигналга нисбатан 
таъсирчанлиги, сезувчанлигидир. У ўлчаш воситасининг чиқиш сигнали 
ўзгаришининг (ΔY) кириш сигнали ўзгаришига (ΔX) нисбатидан аниқланади: 
𝑺𝑺 = 𝐥𝐥𝐥𝐥𝐥𝐥
∆𝑿𝑿→𝑶𝑶
∆𝒀𝒀
∆𝑿𝑿 ≈
∆𝒀𝒀
∆𝑿𝑿
(1) 


Кўрсатувчи стрелкали асбобларининг саноқ қурилмаси шкала ва 
кўрсаткичдан тузилган. Шкаланинг икки қўшни белгиси мос келган катталик 
қийматлари айирмаси шкала бўлинмасининг қиймати дейилади.
Сезгирлик остонаси– бу ўлчанадиган катталикнинг шундай энг кичик
қийматики, у ўлчаш асбобининг чиқиш сигналини сезиларли ўзгаришига олиб 
келади ва қуйидагича аниқланади: 
𝑺𝑺 =
𝑿𝑿
𝒎𝒎𝒎𝒎𝒎𝒎
𝑿𝑿
𝒎𝒎𝒏𝒏𝒎𝒎
∙ 𝟏𝟏𝟏𝟏𝟏𝟏% 
(2) 
бу ерда Х
min
– 
ўлчанадиган катталикнинг энг кичик (бошланғич) 
қийматидир.

Download 1,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   68




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish