Металлорганик бирикмалар (маърузалар матни) Магний-, натрий-, рух-, симоб- ва литийорганик бирикмалар



Download 1,03 Mb.
bet2/5
Sana23.02.2022
Hajmi1,03 Mb.
#123125
1   2   3   4   5
Bog'liq
металлорганик бирикмалар маърузалар матни (1)

Металлорганик бирикмалар олиниши

  1. Металларни органик галогенидлар билан ўзаро таъсири:



Турли галогенидларнинг реакцион қобилияти тартиби қуйидагича:
I ˃ Br ˃ Cl ≥ F
Алкил фторидлар литий ва магний билан реакцияга киришмайди.
Рух алкил бромид ва иодидлар билан осон реакцияга киришади, симоб эса натрий қўшилган холатдагина реакцияга киришади:

Натрий органик бирикмалар олиш уларнинг эфир ва алкилгалогенидларга нисбатан ўта реакцион қобилиятли эканлиги билан қийинчилик туғдиради. Натрий органик бирикмалар диэтил эфири билан жуда тез реакцияга кириши туфайли уни эритувчи сифатида қўллаш имкони йўқ. Эритувчи сифатида углеводородларни қўлланилади. Аммо бу шароитда хам махсус усуллар ишлаб чиқиш керак бўлади, чунки ҳосил бўлган натрий органик бирикма органик галогенид реакцияга киришиб, углеводород ҳосил қилади. Бу реакция алкилгалогениддаги углерод атоми ёки β-водородли углерод атомига натрий органик бирикма қандай хужум қилишига қараб SN2 алмашиниш ва Е2 ажралиш механизмлари бўйича боради:

Натрий ва органик галогенидлар билан борадиган шу турдаги реакциялар Вюрц конденсацияси деб номланиб, кам қўлланилади. Винилмагнийгалогенидлар олишда эритувчи сифатида тетрагидрофуран қўлланилса яхши самара беради:



  1. Металлни галогенга алмашиниш реакциялари

Баъзи металлорганик бирикмалар органик галогенидлар билан осон реакцияга киришиб, металлни галогенга алмашиниши содир бўлади. Мазкур реакция алкил галогенидга металлни тўғридан-тўғри таъсир эттириб олиш қийин бўлган холатларда қулай хисобланади:

Мазкур реакциялар мувозанатли жараёнлар бўлиб, металл электроманфийлиги нисбатан юқори бўлган радикал билан боғланади ва реакцияларда бромид ва иодидлар қўлланилганда яхши натижалар олинади, хлорид ва фторидлар реакциялар яхши бормайди. Усул кам реакцион қобилиятга эга бўлган арил-, винил- ёки этинилгалогенидлар литийорганикбирикмаларини олишда қўлланилади.



  1. Download 1,03 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish