Меҳнат кодекси, меҳнатни муҳофаза қилиш қонунлари ва қонуности ҳужжатларини назарий тадқиқ етилади. Шунингдек, фаолиятда меҳнат муҳофазаси бўйича юритиладиган ҳужжатларни назарий изоҳланилади. Ўқитувчи: Юлдошев. Ш



Download 134,59 Kb.
bet4/11
Sana23.06.2022
Hajmi134,59 Kb.
#694353
TuriКодекс
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
2-Ma\'ruza

Фукаро мухофазаси сохасидаги фукароларнинг хукук ва мажбуриятлари III булимда келтирилган. Фукаролар уз хукук, ва мажбуриятларини амалга ошириш учун фукаро мухофазаси сохасида етарли билимга эга булишлари зарур. Шу сабабли хам уларни фукаро мухофазаси сохасида ургатиш 1б-модда билан умумий ва мажбурий деб белгилаб куйилган.

  • Фукаро мухофазаси сохасидаги фукароларнинг хукук ва мажбуриятлари III булимда келтирилган. Фукаролар уз хукук, ва мажбуриятларини амалга ошириш учун фукаро мухофазаси сохасида етарли билимга эга булишлари зарур. Шу сабабли хам уларни фукаро мухофазаси сохасида ургатиш 1б-модда билан умумий ва мажбурий деб белгилаб куйилган.
  • IV булим - “Фукаро мухофазаси хизматлари ва кучлари” - фукаро мухофазаси тадбирларини амалга ошириш учун зарур хизматлар ва кучлар, тузилмаларнинг таркибини аникдаб беради.
  • Ва нихоят, V булим “Фукаро мухофазасини молиявий таъминлаш. Фукаро мухофазаси объектлари ва мол-мулки” деб номланган. Бу булимда фукаро мухофазасини молиялаш, фукаро мухофазаси кушинларининг асосий фондлари, объектлари ва мол-мулки масаласи куриб чикилган.
  • Маълумки, республикамизда мавжуд булган гидротехника иншоотларида авария, халокат юз бергудек булса, ахоли ва худудларимизга маълум микдорда хавф тугдириши мумкин. Шу сабабли Узбекистан Республикаси Олий Мажлисининг XV сессиясида, яъни 1999 йил 20 августда кабул килинган конунлардан бири “Гидротехника иншоотларининг хавфсизлиги тугрисида” деб номланди.
  • Крнун 15 моддадан иборат. Ушбу конуннинг максади гидротехника иншоотларини лойихалаштириш, куриш, фойдаланишга топшириш, уларни реконструкция килиш, консервациялаш ва тугатишда хавфсизликни таъминлаш буйича фаолиятни амалга оширишда юзага келадиган муносабатларни тартибга солишдан иборат.

Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси хузуридаги катта ва алохида мухим сув хужалиги объектларининг техник холатини хамда бехатар ишлашини назорат килиш давлат инспекцияси гидротехника иншоотларининг хавфсизлиги устидан давлат назоратиии амалга оширувчи махсус ваколатли орган хисобланади.

  • Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамаси хузуридаги катта ва алохида мухим сув хужалиги объектларининг техник холатини хамда бехатар ишлашини назорат килиш давлат инспекцияси гидротехника иншоотларининг хавфсизлиги устидан давлат назоратиии амалга оширувчи махсус ваколатли орган хисобланади.
  • Гидротехника иншоотларининг хавфсизлиги тугрисидаги конун хужжатларини бузишда айбдор булган шахслар конунда белгиланган тартибда жавобгар булишлари алохида белгилаб куйилган (15-модда).
  • Узбекистон Республикаси Олий Мажлиси томонидан 2000 йил 31 августда кабул килинган “Радиациявий хавфсизлик тугрисида”ги конун алохида урин тутади. Ушбу конуннинг максади радиациявий хавфсизликни, фукдролар хаёти, соглиги ва мол-мулки, шунингдек, атроф мухитни ионлаштирувчи нурланишнинг зарарли таъсиридан мухофаза килишни таъминлаш билан боглик муносабатларни тартибга солишдан иборат.
  • Фавкулодда вазиятлар ичида узининг келтирадиган кулфатлари билан радиациявий авариялар алохида ажралиб туради. Бошка турдаги фавкулодда вазиятларнинг инсон соглигига келтирадиган зарари тезда кузга куринмайди. Шунинг учун ушбу конун ахоли хаёти ва саломатлигини мухофаза килишда мухим урин тутади.
  • Ушбу конун V булим ва 28 модадан иборат булиб, уларда асосий тушунчаларга таъриф берилган, радиациявий хавфсизликни тартибга солиш, радиациявий хавфсизликни таъминлашга куйиладиган талаблар, радиациявий авария содир булганда радиациявий хавфсизликни таъминлаш каби масалалар куриб чикилган. Конуннинг I булимида ушбу конуннинг максади, конунда кулланиладиган асосий тушунчалар, радиациявий хавфсизликни таъминлашнинг асосий тамойиллари, фукароларнинг радиациявий хавфсизликни таъминлашдаги хукук ва мажбуриятлари, фукароларнинг ижтимоий мухофазаси масалаларига урин берилган.

Download 134,59 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish