Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet171/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   167   168   169   170   171   172   173   174   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

А 
ик
Бу ерда Ид -иш сизлик даражаси
Ис -иш сизлар сони
И к -м е\натга лаёкатли ишчи кучи
Масалан, мамлакатда ишга ярокди ва шунга талаб бор ахдпи
10 млн. булиб, шундан 0,3 млн. одам ишсиз булса, иш сизлик 
даражаси 3 фоиз булади:
и
_
0
Д
м
« . . 1 0 0
=
3
А
\0млн.
Агар бу курсаткич 2 фоиз булса иш сизлик кискарган була- 
ди. 5 фоиз булса ошган х,исобланади. И ш сизликнинг меъёрий 
чегараси бор булиб, ривожланган мамлакатларда 6 ф оиз килиб 
белгиланган ва бу фрикцион ва таркибий иш сизлар микдори- 
га караб аникланади. И ш сизлик меъёрининг бундан ортиб ке- 
гиши ижтимоий жих;атдан номаъкул деб \исобланади.
И шсизликнинг ижобий ва салбий томонлари мавжуд булиб,
-
188
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


унинг ижобийлиги-иш сизлар мехнат за\ирасини \о с и л этиб, 
талаб ошганда ишлаб чик,аришни устириш учун иш кучини 
етказиб беради, иш сизлар уртасида иш жойи учун рак,обат 
кучаяди, иш лаётганларни янада яхши мехнат цилишга, ме*- 
нат унуми ва сифатини яхшилашга ундаса, дангаса ишёкдоас- 
лар, иш к,идирувчиларни уз устида иш лаш , малакасини ош и- 
ришга даъват кдлади. Ишсизлик ме^наткашни ^аракатчан кдгса- 
ди, яъни иш сиз бекор юрганлар уз м е\натига талаб бор ж ой- 
га, х,атто чет элларга ишга борадилар. Бугун дунёда бир неча 
ушллионлаб му^ожир ишчилар бор.
И ш с и зл и к н и н г салбий ок,ибати ш уки, и н со н га зарур 
неъматлар яратиш га крдир киш илар у иш ни к;ила олмай к;ола- 
дилар. Узок; иш сиз юриш натижасида ишчи касбий малака ва 
мах;оратини йукртади, иктисодий ж и\атдан к,ийналади, ру- 
х,ан эзилади.
Узбекистонда иктисодиётни ислох, кдгсиш, м одернизация­
лаш, таркибий Узгаришлар, тадбиркорлик, кичик бизнесни 
ва касаначиликнинг кенг равишда ривожлантирганлиги ту­
файли а^олини иш билан бандлиги ош иб, иш сизлик камай- 
мокда. 2000 йилда мамлакатда иш сизлик даражаси 0,4 фоиз 
булган булса, 2007 йилда 0,2 фоизни таш кил этди ва 2000 
йилга нисбатан 2 баробар пасайди.
2007 йилда кушимча 639 мингдан ортик; янги иш Уринлари 
ташкил этилди, унинг карийб 2/3 к^см и к;ишлок; жойларида 
очилди. Янги иш уринларининг 65 фоизга як;ини кичик биз­
нес ва хизмат кУрсатиш тармокдари, 20 фоиздан ортиги эса 
касаначилик \иссасига тугри келди. Ш ахсий ёрдамчи ва дехк- 
он хужаликларида цорамол бок;иш билан банд булганларнинг 
умумий сони бир миллион киш идан ошди.
Янги иш уринларини таш кил этиш туфайли 2007 йилда иш 
билан банд булмаган ме^натга лаёцатли а\о л и уртасида иш ­
сизлар сони мамлакат буйича 5 фоиз камайди.
И ш сизликнинг салбий ок^батларидан бири унинг ЯИ М
х,ажмига таъсиридир. И ш сизликнинг хакиций даражаси 1 ф о­
изга ошса, ЯИ М \аж м и 2,5 ф оиз камаяди. И ш сизлик даража­
си билан ЯИ М Уртасидаги бундай тескари богликдикни Аме- 
рикалик иктисодчи 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   167   168   169   170   171   172   173   174   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish