Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


«Мулкчилик масаласини хал килиш


bet39/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

«Мулкчилик масаласини хал килиш
бозорни вужудга келтиришга каратилган бутун тадбирлар ти-
шмининг тамал тоши булиб хизмат килади»2.
Маълумки, мустакилликка кадар Узбекистон уз мулкига 
эга эмас эди, ва мавжуд барча бойликлар умумхалк мулки 
деб эълон килиниб, марказий давлат кулида булган.
1989 йил маълумотларига кура, собик иттифокда жами мул­
книнг 76,2% ижтимоий мулк булиб 70,9% бевосита давлатга 
Карашли 
булган. Давлатга карашли булмаган мулк эса факат- 
гина 5,3% ташкил этган булсада аслида давлатга 
карашли,
давлат режаси асосида иш юритган. Хусусий мулк хам юридик 
жихатдан, хам амалда батамом инкор этилган.
Хусусий мулкнинг шакли узгартирилиб, ишлаб чикариш 
воситаси булмаган ва фукароларга даромад келтирмайдиган 
шахсий мулк сифатида мавжуд булиб, ахолининг уз мулки- 
цан фойдаланиши туфайли оладиган даромадлари конунга зид 
Хисобланган. Мулкка давлатнинг танхо хукмронлиги одамларда
1 Узбекистон Республикасининг 2007 йилги статистика ахборотномаси. ..
Т.2008 й, 4-бетидан олинган.
2 И.А.Каримов. Узбекистон икгисодий исло*отларни чукурлаштириш й^лида
Т.: «Узбекистон» 1995 й. 43-бет.
- 4 3
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


ишлаб чицариш воситаларидан махрум булишига, эгалик хис- 
сиётининг йуцолиб боришига, ицгисодий манфаатдорлик ва 
мецнатдан рагбатланишнинг сунишига олиб келган.
Ицгисодий жихатдан эркин шахе, хациций мулкдоргина 
уз мол-мулкидан самарали фойдаланиш, уз бойлигини купай- 
тиришдан манфаатдор булади, х,амда бутун мамлакатни бой 
цилишга харакат цилади.
Шунинг учун хам бозор иктисодиётига утиш давлат мулк
монополиясини тугатиш ва мулкни хусусийлаштириш натижа­
сида куп укладли ицгисодиётни шакллантиришни тацазо цилади.

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish