Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


bet47/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

6
o f
-
ланган ва шу хужаликнинг узида амалга оширилган.
-51
-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Натурал хужалик ташкилий-икгисодий жикатдан бикик
Узига хос куплаб бир-бири билан тасодифий алока киладиган 
хужаликлар, оила, жамоа мулклари заминида х,ар бир хужа- 
лик Уз ишлаб чикариш ресурсларига таянган хрлда ишлаб 
чикариб, хом ашёни тайёрлашдан тортиб то тайёр мах^улот- 
ларни истеъмол килишгача булган жараённи уз ичига олади.
Натурал хужаликда яратилган ма^сулотлар бозорда сотиш 
учун эмас, балки хужаликнинг узида яратувчилар истеъмоли 
учун ишлаб чикарилган.
Натурал хужаликда ишлаб чикариш мутлако кул ме\натига 
асосланган булганлиги туфайли ишлаб чикарувчидан малака, 
билим, махррат талаб этмаган, ишлаб чикаришнинг шахсий 
инсоний омили ута паст даражада булганлиги, ме\нат такси- 
мотининг йуклиги, мех1нат унумдорлигининг Ута куйи дара­
жада булганлиги натижасида х,ар бир киши барча ишларни 
деярли якка узи бажарган.
Ме^натнинг моддий асосини кетмон, урок, болта ва тош- 
дан ясалган оддий куроллар ташкил этган булиб, уларни одам- 
лар узлари ясаганлар. Бундай шароитда мехнат фаолияти ута 
унумсиз булиб, икгисодий усишни тусиб куйган, ишлаб чи­
кариш кучлари гоят даражада паст булиб, ишлаб чикаришни 
кенгайтириш имконияти чекланган булган.
Натурал ишлаб чикаришда икгисодиётни ташкил этишнинг 
асосий муаммолари жуда содда йусинда кал этилган. 
«Нима»?,
«Канча»?, 
ишлаб чикариш, 
«Кандай»? 
ишлаб чикариш 
«Ким-
га» 
мулжалланганлигини хужалик ходимлари факат хужалик 
ичидаги истеъмолни х,исобга олган \олда аникдаганлар.
Натурал ишлаб чикаришда истеъмол х,ажми билан ишлаб 
чикариш х,ажми бир мунча мувофик келган, бу эса уз навба- 
тида уларни бир-бири билан боглаш масаласини осонлаш- 
тирган. Чунки натурал хужалик тизимида икгисодий алокалар 
бевосита ишлаб чикарувчи билан истеъмолчи уртасида амал­
га ошган ва у 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish