Меъёрий эджкатлардан етарли даражада фойдаланилган


«ишлаб чикариш-таксимлаш-истеъмол»


bet48/265
Sana11.04.2022
Hajmi
#542022
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   265
Bog'liq
Iqtisodiyot nazariyasi (Yu.Yo\'ldosehv)

«ишлаб чикариш-таксимлаш-истеъмол» 
тарика­
сида юз берган. Барча ишлаб чикарилган мах,сулотлар ишлаб 
чикарувчилар уртасида айирбошлашни четлаб Утиб таксим- 
ланган, шахсий ва ишлаб чикариш истеъмоли учун сарфлан- 
ган.
Натурал хужаликда ерни-ер эгаси бировга ишлашга ижара- 
га берган булса, унинг учун натурал формада хдк олган. Бу
- 5 2 -
www.ziyouz.com kutubxonasi


Холат ишлаб чикарувчиларни мулк эгаларига иктисодий жи- 
хатдан мутлок; карам килиб куйган.
Натурал хужалик ибтидоий жамият шаклланиши даврида 
дехкончилик ва чорвачилик тармокларининг пайдо булиши 
билан кадимги шарк мамлакатларида келиб чиккан, сунгра 
эса бошца мамлакатларга хам таркалиб, феодализм тузумида 
Хам давом этган ва \озирги ривожланаётган Африка, Осиё, 
Лотин Америкаси мамлакатларида сацланиб колган. Аммо бу 
хужаликлар олдинги натурал хужаликдан фаркди уларок то­
вар ишлаб чикариш ва бозор билан б о т и к булиб, уз товарла- 
рини четга \ам чикармокдалар. Купгина ривожланаётган мам- 
лакатларда иктисодиёт тармоцларининг колок структураси 
Узгариб, индустрлаштириш сари юз тутаётган булсада, XX аср 
урталарида ахолининг 50-60 фоизи натурал ва ярим натурал 
хужаликларда фаолият курсатиб келган.
Республикамизда хам натурал ишлаб чикариш кишлок, хужа­
лиги да дехконларнинг шахсий ёрдамчи ер участкалари ва 
шахар ахолисининг бог-дала ховлиси тарикасида сакланиб 
Колган. 2005 йилда 3 млн. дан ортик оила томорка ерига эга 
булганлар ва улар шу томоркаларида махсулот етказиб даро­
мад олганлар.
Шундай килиб натурал хужалик узок вактлар давомида 
хукмрон булиб келди ва ишлаб чикаришнинг машиналашган 
(индустриал) даврига келиб хужалик юритишнинг иккинчи 
йули - 
товар ишлаб чикаришга 
уз 
урини бушатиб берди.
Товар ишлаб чикаришнинг натурал хужаликдан фарки 
шундаки, 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   265




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish